Gary Bramil Art Exhibit

Umetnik Kada Ode O umetniku kada ode svi sve znaju Dok je živ, stalno laju A, kada ode ~ zaborave opus celi Umetnik kada dela, uprlja ga voda vrela Te kritike svakodnevne umetniku srce seku Jer! Stvarao je za života prenosio reči jake Celi život bio drugi, sada o tome neko sudi Prepričao silne priče o onima što se diče Preplivao okeane, carovao na tlu tudjem Cenili ga možda više ~ O umetniku sada tiše Ne trošite reči hvale, te osobe što se žale Pljuvali ste obraz tudj, pretvorili sve u budj! Sad umetniku lovorike A za života samo pridike Umetnik sada u večnost hodi Tamo negde gde ne gaze! Tamo negde možda cene! Jer! Umetnik kada ode okretat' se više neće! Džaba vaše tople reči! Džaba vaše silno cveće! Gary Bramil *Posvećeno Žarku Lauševiću (Cetinje, 19. 01.1960 — Beograd, 15. 11.2023)

Parče To parče torte zasladilo bi dušu To parče torte zavaralo bi srce Da ne plače Da ne buni oči Da ne budi noge Koje lete To parče torte Uprljalo bi tanjir To parče torte Osmeh iznedri To parče torte Obraz popuni Zbog zuba koji fale To parče torte Sastavilo bi rasparčanu dušu Što probode je Viljuška  Pa sada krvari Pa sada pati Dok se neko inati I taj kolač krije Dok Nevidljivi kolac Raspori telo Već ranjeno Dok krvavi trag Na pločniku ostavi Tada suze Brišu korak I ukus gorak ~  To parče torte Je Druge sorte I tudje kćeri Što kapiju podiže I zatvori dvorište I moje izvorište sada klija Sada vija Iza zatvorenih vrata Tortu krije Šolju kafe Sa drugim pije Moja usna Zarazila bi je Moj obraz  Oštetio bi je Moj korak Uprljao bi je Sada gorak Prazan tanjir Parče torte vari I zamišlja svoj šećer Što postade sol I postiže autogol. O, parče, moje O starče, tvoje Otvori vrata Ljubi te Tata. 21.11.2023.

Haiku: Ovamos!  Ovamos, gem, set! Ovamos, gem, set, meč! E, takos! Ovamos, Nole! Gary Bramil 18/11/23

VOLJA ZA BEKSTVOM Ovih dana nekako životarim, noću sam sa sobom ovce brojim, non stop se čudim kako, uopste, još i na nogama stojim Imam volju za bekstvom, želju za prokletstvom Mene život nije mazio ni sam nisam ni pazio, bio sam skroman - takav i ostaću da snimam pesme, mozda i prestaću... Imam volju za bekstvom, želju za prokletstvom Ono čega se nikada neću odreći... mada, ko zna, možda ću i pobeći, daleko odavde, ako bude pravde... Imam volju za bekstvom, želju za prokletstvom Gary Bramil, 2011.

U sebi ubijam sebe Ljubavi moja,  zašto si slepa? Čak i takva ~  meni si lepa! Bez nogu koračam snovima svojim, oduvek se divim očima tvojim Probudi me onda zvuk sirene, shvatim tada da nisi kraj mene Ni žene mnoge, ni obe noge Ljubavi moja,  zašto si slepa? Čak i takva ~  meni si lepa! Meni nije uopšte svejedno, meni je odivek duplo Osećam se sada k'o iseckano truplo... Probudi me onda zvuk sirene, shvatim tada da nisi kraj mene Ni žene mnoge, ni obe noge Ljubavi moja,  zašto si slepa? Čak i takva ~  meni si lepa! Gary Bramil 2010.