Gary Bramil Art Exhibit

Strana Reč Šta da ti pružim? Jedino pesmu kroz koju ljubav plovi Šta da ti pružim? Jedino ulicu kao pozornicu koja me doji,  upornošću hrani Zar bi živela u pesmi  kraj men' spavala?  Noćima budila kraj očiju suza punih?  Dok se zidovi smeju najlepšim osmehom!  Tebi bi smetala krv što me čini živim, zar ne?  Da ti pružim ruke rečiju punih?  Sada se i zbunih da objasnim neobjašnjivo, tebi Jedna toplina na minusu se kosi sa mislima tvojim koja gaje druge,  što dalje od pruge?  Meni se i ne isplati da baš tebi ljubav pružim,  niti te pomenem u pesmi koja bi preživela  operaciju srca i bez mene na nogama Pesma živi, a, ti,  poput ostalih žena samo gubiš vreme  rasprodavajući čast Emocije ni na vidiku a ljubav je tebi strana reč.  Gary Bramil 28/12/25.   

Jesen u Zimi Kalendarski to je skok!  Jesen u Zimi sve minuse primi I za mene to je šok!  Jedan mraz donese u miraz hladan pločnik Jesen u Zimi sve oblake primi,  dok hladovina obraz čist miluje Jesen u Zimi sve oblake primi,  dok mirovina je daleka čarolija Dok se sunce krišom šunja djavo vlada tamom sada Stopala se zakleše da je leti lepše,  kad i vetar dame u haljinama kreše Jesen u Zimi sve oblake primi,  dok hladovina obraz čist miluje Jesen u Zimi sve oblake primi,  dok mirovina je daleka čarolija U jelovniku jeste lišće,  kesten jedan što se igra Ispred mene čudne sene,  umorno mi telo vene...  ...na minusu Jesen u Zimi sve oblake primi,  dok hladovina obraz čist miluje Jesen u Zimi sve oblake primi,  dok mirovina je daleka čarolija Kad tad.  Gary Bramil 16/12/25.  

  Potez Jedan potez menja sve,  jedan potez ruši sne Ljubav tad' se javi,  iznenada pojavi... Meni se javi!  Jedan potez grli dušu,  jednu retku vrstu, što se Tata zove Baš taj zarez znači život,  povez sa očiju nestane Onda ugleda  se život,  propuštene prilike Da se javi nadoknada bola,  uskladjena romantika Jedan potez menja sve,  jedan potez ruši sne Ljubav tad' se javi,  iznenada pojavi... Meni se javi!  Pojavi se,  zagrli me,  oslovi me,  nasloni se!  Snevaćemo nove sne,  zajedno.  Gary Bramil 18/12/25.

Majka istinita Dekada i po bez mleka i smeha kako je samo  ona znala Tako vredna i mršava previše je slušala srce tudje, 'mesto svoje Bilo je ludje uz Sokobanjsku krv Uzavrela ljubav iz koje se izrodih Pa zaronih  u bazen, krokodila pun Birao nisam, žudeo jesam Ali, ne žalim, njeno sam dete Možda bi  ponosna bila, ko zna.. Moja dobra vila, odletela u bolu Moje snove snila, otišla u hodu Van koraka mojih, van obeležene strane sitninu je krila za sina da ostane I onda... srce stane Zaboraviš na  ravne tabane  i koracas Baš kako me ucila, tako bleda i sjajna, tako seda i mlada Duhom, koji me drži A, zna da me prži, zna da me kida Ja nikako  ne gubim iz vida -  najbolje detinjstvo uz tebe, majcice, moja svetlosti i svetosti. Gary Bramil 25.12.2019.

Kraj Nje Zaboravi strah,  poslušaj snove! Sanjaj, ljubazan budi samo ne ludi u tom društvu pokvarenih Zaboravi bol,  koračaj kroz vatru! Kreativan budi,  zapiši reči  što niko ne može da spreči, da sijaju Zaboravi gradivo što ti je zemlju ogadilo! Ne budi zao i kad' budeš pao, mada nigde ne letiš Zaboravi strah,  negativu pretvori u prah,  zakopaj prošlost,  živi budućnost čvrsto,  nogama na zemlji Zapleši u tišini,  pesmom se odupri prašini, izglancaj sočiva  jer se baš tu  pred tvojim očima čarolija desi,  tu se zadesi - živ!  Pomiluj dušu,  zavoli srce,  što je krpenjača ali je tvoje, iskreno,  bez blata na obrazu!  Nasamo popričaj,  na sebe se ugledaj i nikada ne predaj!  Bez žalbi,  eto tebe  u pečalbi!  Van močvare krokodila neka bi iskrena bila.  Van ovog smetlišta pevaju izletišta ~  prepuna koraka njenih Tog cveta na kraj sveta gde bih poput pčelice zaspao rad...

KlImax Klimaks je Imax što pred očima novi film servira a, jako me nervira sve bliža odjavna  špica, e, to me golica Nekad komedija,  ponekad i drama,  a, jeste bilo srama kad' vladala je tama No, otišla je sama!  Novi scenario u ovim rečima čuči,  i srce se još uvek uči na greškama što predatori bejaše Epska fantastika gde caruje plastika zaobišla jeste udžbenike moje,  sa kojima se družih decenije dve Eto meni sne!  Lagani uvod temperaturu diže,  na prvu loptu oči bejahu bliže Dok se ne  razradi radnja jedna je nova  postala zadnja Scenario teče,  neke stvari preče odbiše ulogu za koju su rodjeni Bez zamena teza pomfrita friteza poče da zeza!  Dok ne dobaci neko: 'Tobom vlada klimax,  ti si sada k'o klinac što sa klikerima ne zna šta će!'  Hahaha! Vala!  Meni je život romantična drama,  uvek je jedna dolazila sama!  Kakav klimaks?  Dobro, moguće je to!  No, hajdemo redom: Klimaks je Imax što...

Usudio Usudio sam se da radim u gradu prepunom silueta nekadašnjih ljudi Usudio sam se da volim jer, nikako da odolim rečima što vrište Usudio  pa presudio za ulicu zalepio,  možda sam odlepio?  Usudio sam se ljubav da pružim i tako se odužim odbačenim lutkama Usudio sam se jer znam sam sebi da priznam, da ginem, da se u nebo vinem vokabularom andjela Usudio sam se da hodam klizavim putem gde stopala moja jesu skije na skakaonici Usudio sam se u sopstvenom salonu da snimam o balonu što puknuti znade Usudio  pa presudio za ulicu zalepio,  možda sam odlepio?  Usudio sam se ljubav da pružim i tako se odužim odbačenim lutkama Usudio sam se da dišem, pesme pišem,  u gradu koga se i Vilina Reka stidi.  Gary Bramil 15/12/25.

Oblacima Okupan 'Poštovani, primalac nije na navedenoj adresi... ...Ako želite, vaše pismo možete preuzeti u pošti na Margeru... ...Poštovani, rok za preuzimanje je pet radnih dana, u protivnom - vaše pismo završava u smeću!' U smeću? E, pa neću! Moje srce u crnu vreću? Neću! Neću! 'Poštovani, znate kako to funkcioniše, bili ste naš uposlenik!' Zar da vratim prazno srce sebi? Zar to cenu ima? 'Poštovani, ima! Ta usluga će vas stajati dinara trista' Tri plavuše vrede sve te reči moje?! 'Vi ne morate podići!' Zar se odvići? 'Molimo vas, napravite mesta, ima puno ljudi iza vas!' E, tu je spas! Nova reka ljudi čudnih ćudi, poput srca sa prebivalištem u duši mojoj! 'Tu vam mi ne možemo pomoći, nažalost, poštovani' Znam, no, nove reči tkam, i u sebi kukam, u tišini zborim da li i dalje da se borim?! 'Molimo vas, preuzmite vašu povratnicu' Vala, hoću čak i noću, snivam san: Nisam jadan no, sam gladan jednog dodira ~ što eksplodira! Jedna...

Lep dan za šetnju Četvrtak, tek drugi u decembru Sunce je uplašilo mraz i jutarnji minus Lep dan za šetnju Kraj Nišave, u VIP loži Pivce seje note dok ljubav njegova radja stihove glasom slavuja Dok jurim zrake saborci sa ulice neumornim repom mi ukazuju čast A, ja, tako zdrav, preusmerim pozdrav lepim damama što u kaputima plešu Lep dan za šetnju i osmeh Uprkos hladovini kraj kućice na izmaku me sačeka Miki, drug iz komšiluka Vitamin D obradova obraze koji bez stida pokloniše jedinice obližnjoj kući Ništavila U širokom luku sunce zgromi tamu obnevidelu od silnih novčanica na računu Lep dan za plažu Nišave gde ne važe ni prijave, ni taksa uzaludno plaćena poslednjim kešom Dan je prelep za šetnju u gradu koji izumire, uzaludne kulture bogate nekulture Do sledećeg četvrtka moje kućice biti neće, no, to me ne sprečava da uživam u pesmi... ...ptica sa keja i ljubavi Jelena što gitarom probudi moje ploče i zagreje stripove u gradu nepismenih kreatura Aleluja, stiže oluja što sunce ugasiti n...

Svoj Ožiljci mi  pesme kroje ~  sav taj osmeh  rane moje Gde ja zastah ti obidji  jer već snevaš snove svoje U meni se reči bore,  traže sunce i lavore Gde bi moje noge spile,  sve ljubavi nekad mile U zaborav one hrle,  dremale su nekad u me' Novi korak život ište,  oči pesmom sada vrište Plave kose grudi nose,  ne daj na se' noge bose Od ljubavi ništa nema,  otišla je ta dilema Rodila se ona nije,  samo laži provalije Hvala Bogu,  sa grbače jedna sišla, daleko je otišla Sada ne dam srce drugoj,  ni mrvicu tela svoga Zašto dati dušu onoj što za novac svoj breg deli?  Pa, ta se veseli mome dnu,  tom mom snu što vapi za suncem Sponzor je na drugoj adresi.  Dovidjenja.  Prijatno.  P. S.  U vremenu fukara i šljokara privilegija je biti sam i svoj. Gary Bramil 9/12/25.   

Pismo Aleksi Zaboravio.  Zaboravio si mene.  Zaboravio si moje vene, i mene.  Zaboravio si krv tvoju,  ulicu moju što ti u blizini pleše, i na minusu Zaboravio.  Zaboravio si osmeh, krasio je lice tvoje kada god bi ugledao mene Zaboravio si život što ti ga podarih i sebe udavih poezijom kletom,  tom brzinom petom Zaboravio si nogu što te učiti  da hodaš znade, zaboravio si nade da kad ostarim bićeš tu, kraj mene Ni u snu pomislio nisam,  iako prisan ja sam otpisan silno operisan,  ali živ, betonom  hodim Zaboravio sam tvoj glas, oko moje, krvi moja sveta,  dodaj mi svetla oteraj oblake! Sluh me napušta ali ne i duh koji vrišti jer ga tišti da ti bitan nisam I dok pismo pišem ubrzano dišem a, ruke mi se tresu o, hvala nebesu što te upoznah jer tad doznah da živeti vredi.  Hvala ti.  Ljubim te, pesmo moja.  Tata.  Gary Bramil 7/12/25.