Gary Bramil Art Exhibit

U Tišini Noći Veštica Sokak praznine ispunjavao je krik u mojoj glavi pri pomisli na nju Lišće oživi vetar za ples na hladnom pločniku u tišini noći Promrzla kućica zasija u mraku usamljenog srca što na tren zastane Nečujni koraci po stomaku i plućima probudili su davno uspavane leptire što zaboraviše disati Svitac očima osvetli put niz padinu, kraj reke na izdisaju Mrak podruma iznad zemlje prigrlio je srce puno ožiljaka, i izgubljenog poverenja ka polovini lepšoj Mozaik na nogama je umirio sjaj figure toliko nedostupne da je ljubav moguća jedino u životu drugom, bez stresa do nebesa Lavež psa probudio je osećaj sna, vetar opali šamar i znoj, i krv, ustreli telo već prišiveno na zgradu umetnika bez diplome. Gary Bramil 31/10

Zaboravi crnilo Ne gledaj knjige moje, nema tu sadržaja za tebe Ne listaj reči tudje, pogledom što strelja nevine i ludje Ne glumi da brineš jer ti i ne kapiraš vetar Skloni to lice, nevernice, što krila širiš i uozbiljiš dan u nedelji Nokte ne oštri na koži umornoj od takvih k'o ti Sakrij osmeh, nek' spava u tami, i oči lude što magijom hode Zaboravi sokak što pun je znanja, zaboravi korak što kestene gazi Progutaj zube da ne oštetiš srce još nekom u raju na promaji. Gary Bramil 29/10

Ona. Hej, ljudi! Ona je sijala u mraku! Hej, ljudi! Ona me smirivala u zraku, mirisom svojim Hej, ljudi! Oko nogu mi se motala, svakodnevno Hej, ljudi! Ona je osećala bol kog' ja svestan nisam bio Hej, ljudi! Noću je skitala, po kraju i raju Hej, ljudi! Ona se ne mršti, nikada, zamislite to! Hej, ljudi! Nit' me kudila, a ni falila! Hej, ljudi! Ona čak me nije ni lagala, nit' idiotom nazvala! Hej, ljudi! Mene nešto čudi: Zašto takva nije žena neka, ljudskog roda? Hej, ljudi! Ona kad prede bol je lečila, sile terala što zlo nanose! Hej, ljudi! Čovek nije, al' je žensko, što bi bitku s' rasom nebeskom! Šta li je? Zapamtite ovo ime, vi, svi, tamo, ljudsko roda! Manite se provalije, unazadnog vašeg boga! Do vidjenja, Brkice, dremaj, predi, leži, sedi, van Ništavila su druga pravila Počivaj. Gary Bramil 25/10

Jesen u očima crnim Oh! Što volim jesen! Kad ešarpa prekrije obline pocrnele leti Oh! Što volim jesen! Nenaspavan i snen dok vetar suzi oči ona pleše obraza crvenih Oh! Što volim jesen! Tada kaput krasi čizme što sijaju a kosa duga sokak kroji Oh! Što volim jesen! Kada stil pojede kič, a stid ispari do peska u Aziji Oh! Što volim jesen! Kada vlada kesten što ga noktom ona lomi Oh! Što volim jesen! Jer tad ona resetuje misli i zamisli: Vreme stane, lišće ne jauče kad malena pistom hodi Oh! Što volim jesen! Dušu vidim u očima crnim. Gary Bramil 22/10

Nedra Spuštene kapke hrani zrak sunca stvarajući boju ljubavi Užurbani prelet ptica skršenih krila nanosi vetar što lomi sluh Zubato kreštalo oboji sokak, uklanjajući opasnu tišinu Bljesak frižidera što je gaziran umesi glazuru zenica što suze Čopor putnika mrmlja suglasnike kraj vlasnika vinila i reči Subote idila i kucanje na vrata raja van ovog kraja što ga promaja resetuje Fali samo ona, ta jedna koja ne usklikne, oči što ne krije, no, dopusti da sjaj zagreje nedra moja Gde si? Gary Bramil 19/10

Doziv Ne mašem tebi, nesrećnice, zašto se mrštiš? Ne dozivam tebe, prokletnice, zašto bih? Ne flertujem sa tobom, ženska glavo, umišljena! Niti želim kontakt sa telom tvojim, na rasprodaji! Zar još jednoj da poklonim srce koje bi zgazila štiklama? Tebi, gospodjice, ne sijaju oči poput Bokijevih, kada me njuhom pronadje! Dodji, brate moj, saborče sa ulice, da podelimo obrok! Boki! Boki! Zar opet moram glasom plašiti prolaznike? Hahaha Jao, bre, Boki! Brzo da si došao ovamo, na krku! Druže moj, namučeni! Boki, moj iskreni drug! Prijatno Odmori taj rep, zahvalićeš se posle. Gary Bramil 17/10

G/B Hej! Di si?! O, Ej Si Di Si! Taj! Kako je Gerasime? Evo, tebra, uporno! To, bre! A, vetar? Šta sa njim? Zeza? Ma, gde ne, drug, zeza već 26 godina! Zar toliko? Skoro, da. Zamisli ti to! Uh, jbg. Tako je, ali bez jbg, please. Razumeo! Hahaha Znaš, uvek se smejem kad se setim Pravnog! Znaš na šta mislim? Znam! Gera Braca? Pa, to! Hahaha, jebote, kada god te upoznam sa nekim drugaricama, devojkama, a ja ih poznajem, i kažem moj drug Gera, a ti ko iz topa, Braca. Haha! Jao, da! Haha Sećaš se da smo te jedno vreme zvali baš tako?! Ma, gde ne... Hahaha Ali, drug, pazi: To je važilo samo kad izadjemo, jel'? Ma, uvek, Gerasime. Znaš kad smo skitali po Delijskom Visu da beremo groždje sa druge strane? Misliš, ono kada nas jurio vučjak? Haha Nikad brže nisam trčao! Ni je! Haha I to, zamisli, uzbrdo pa nizbrdo haha Uhh...Mladost, drug, poput neke druge dimenzije, hm... Apsolutno, Gera Braco! Hahaha Jašta Drugo novo, drug? Working Class Hero, My Friend... I nedeljom? I nedeljom. Gera Braca...