Gary Bramil Art Exhibit

Kad, brate, kad? Slušaj, Gerasime! Da? No, prvo ~ Dobar Dan Zajebi to! O, neko je ljut, znam i zašto Kažem samo... U vezi razgovora od sinoć? Da! I..? Preterao si! Jesam? Jesi! Ne ide to tako! Znaš? Da, itekako... Nisu takve! A, jel'? Nisu? Nisu sve! Vidi...Većina je... Nije! Nije većina? Pa....Nije! Onda....Manjina? Ne! Dobro, šta ćemo sad? Dve kafe... Yes! Kažem ti za... Pusti to! Imam iskustva sasvim dovoljno... To je tačno! ...da mogu da zaključim da jesu... Nisu! Hej, ničemu ne vodi ovo... Tako je! Moje je pravo da kažem da jesu... A, nisu! ...i zato 'No more, Mr Nice Guy!' Alice? A, kasnije i Mega Dejv! Šta pa on zna! Ni da peva ne zna! Tako je, ali on je Megadeth! ...samo da promene pevača! Nix! Jedan je Dejv! Dobrica, jel'? Tako je, vala! Zašto tako? Prosto, zato! Kandže žena neće grebati srce moje, nikada više! E? O, da! Zašto dati srce nekoj nimfomajki? Uostalom, eto im krimosi, one njih vole... Jbg... Nije jbg! Sve su one sado mazo nevinašca Nisu! Opet ti! Mi...

Neka me demantuje život Neka me demantuje život  da postoji normalna žena Nek' mi saspe u lice neke okice, što s'jaju Neka me razuveri da ljubav  na pogled prvi se vijori Neka me demantuje bol i rane stare što ne stare Nek' mi život nju donese, jedinu što varati neće, što kuditi neće izbor, jer, dame biraju da ubijaju Neka pesma dodirom procveta, toplim srcem, hladnih ruku Neka me demantuje život da nisu baš sve drolje, i da sviće bolje, sunce, što zna s'jati, u tami mojoj Neka je, tu, mene kraj, il' nek' spi u dvorcu lepotana rogatih, finansijera, romansijera Dok starim, pesme stvaram, reči lovim, u prašini, u tišini, dišem, pišem Samotna nije sramotna, neke rane same traju, neke ptice sve već znaju: Pesma je autora presvukla pa dotukla, tamo gde kandže žena više dopreti neće! Neka me demantuje život! Gary Bramil 30/1/25.

Potvrdite da ste čovek! Prkos uprkos gumama koje gaze mladost na asfaltu Prkos uprkos podsmehu ljuštura bez mozga Prkos uprkos sitim lenštinama, otpornim na emocije Prkos uprkos degradaciji nacije što veru povrati Prkos uprkos lešinarima što smrt slave Prkos uprkos pokvarenoj mašti skupocenog odela Prkos uprkos ulickanim personama obraza gratis Prkos uprkos diplomama lažnim što govore o poštenju Prkos uprkos akademiji kvazi elite što decu gazi Prkos mladosti uprkos uplašenih roditelja i voditelja igre sa venca Andrića Prkos uprkos vilajetu duhovnika sitih i pripitih  haljina crnih Potvrdite da ste čovek! Gary Bramil 29/1/25.

Budućnost je na ulici! Masovnu hipnozu poremetila je smrt na stanici gde voz kasni život ceo Jauk kraj Dunava doplovio je do ateljea umetnika, poštenih učenika Roditelje je zbunio bunt, sa nebesa, što odjeknu jako, poput eksplozije Njihova krv je nakon dana žalosti prokijumčarila svest za odgovornost Bake i deke su plovile ružičastim rajem, usput izjavljujući ljubav nepoznatom Ispit je trajao, danonoćno, pamet mladih je oružje moćno Neprespavane noći donele su gubitak zdravlja krvi mlade, u bolnici leži Prošlost je tištila, roditelja strah očistila, dok se radja život budućnosti na ulici. Gary Bramil 28/1/25.

Aura Jedna osoba predsoblje krasi, energijom prosi,  ljubav deteta  Bojom radosti  ona doda  dah mladosti u deceniji petoj Njena kosa pokupi prašinu prethodnih laži, bez uvijanja Osoba nova svojim glasom poji gnezdo, usamljeno Svojim stasom ona stvori smisao što sam otpisao, van svoje volje Dodir njen leči ankcioznu prazninu kojom se dičih u pesmama svojim Ona je duh iz prastare lampe, gde nema želja, ta lepota njena Što briše ožiljke na duši, ona sruši veo, ceo, koji oboli telo moje Ona dijagnozu zna ali se ne stidi pa prozbori o tome, u carstvu mome Malom gnezdu, skromnih reči, ona prepreči muci put, sa stilom Jedan san, popravio je dan, jedan osmeh obrisao je podsmeh Otvorenih očiju usnio sam bajku, usnio sam majku i neiskvarenu ljubav. Gary Bramil 28/1/25.

Ta na na na Budi se! Budi se!! Budi se, zakasnićeš u školu! Šta? Pusti me! Bato! Smesta da si ustao! Dobro! Sada ću! Evo! Smesta! Majko, pusti me! Evo, ustajem! Brzo! Čeka te doručak sa ocem! U redu, evo! Jao! Bato? Da? Hajde da doručkujemo! Vidi šta ti majka spremila... Evo, Tata, samo da se umijem... Brzo! Ubrzaj to! Dobro! Gde je, Bata, zašto nije uz stol? Znaš da je usporen, u kupatilo je... Bato, požuri! Evo, majka, stižem! Slušaj ti, mali! Znaš da danas imaš priredbu? Znam! Zato ću brzo doručkovati. Sjajno izgleda, hvala mama! Nego šta! Ideš sam, bez nas? Da! Jesi mi spremila garderobu? Još pitaš! Ustala sam u pet da bih ti ispeglala odeću i spremila doručak. A, da znaš, i lep ručak majka kuva... Hvala, mama... Završio, Bato? Jesam, tata... Onda, spremaj se i put škole! Razumem! Bato, nemoj da zakasniš! Mama, sa Igorom idem, nalazimo se u 7 ispred zgrade... Pet do sedam je, požuri! Idem, tata. Vidimo se kasnije! Čekaj! Jesi naučio napamet pesmu? Jesam, tata. Mama, ti ne brini, is...

Poslednji Svetac Poslednji svetac je na ovaj dan blagosiljao decu Poslednji svetac je na ovaj dan odbranio mladost Na dan slave učenika Poslednji svetac je na ovaj dan osveštao srca Poslednji svetac je na dan Save ojačao Dunav Taj dan slave učenika je postala pobeda dobrog nad zlim Na dan slave učenika eto velikomučenika, koji to nije, na Dedinju, ćuti dok jezik mu spije Smrt poslednjeg sveca zakopala je i veru, sa njim u grobu leži duša što ne 'mre Poslednji svetac sa neba gleda i mladost čuva, svojom rukom se bori sa mukom što grudu mu lomi Poslednji svetac sa neba plače, dok dežurno zlo empatije nema Vladar hramova sada zadužuje novca salve, poslednji svetac je blagopočivši Pavle. Gary Bramil 27/1/25.