Neka me demantuje život

Neka me demantuje život 

da postoji normalna žena

Nek' mi saspe u lice

neke okice, što s'jaju

Neka me razuveri da ljubav 

na pogled prvi se vijori

Neka me demantuje bol

i rane stare što ne stare

Nek' mi život nju donese,

jedinu što varati neće,

što kuditi neće izbor,

jer, dame biraju da ubijaju

Neka pesma dodirom procveta,

toplim srcem, hladnih ruku

Neka me demantuje život

da nisu baš sve drolje,

i da sviće bolje, sunce,

što zna s'jati, u tami mojoj

Neka je, tu, mene kraj,

il' nek' spi u dvorcu

lepotana rogatih,

finansijera, romansijera

Dok starim,

pesme stvaram,

reči lovim, u prašini,

u tišini, dišem, pišem

Samotna nije sramotna,

neke rane same traju,

neke ptice sve već znaju:

Pesma je autora

presvukla pa dotukla,

tamo gde kandže žena

više dopreti neće!

Neka me demantuje život!

Gary Bramil 30/1/25.