Respiratio

Jecaj u tami noći

ne da pomoći,

dah se probudi

naštinu da plače

Srce bi prepone

da preskače

izborivši korak,

ka svetlu

Grč u očima

stvori reku,

čaršav proplaka

svoju turu

proplanka

Usne su upijale

suze a duša

se ne rasani

no, nešto preduze: 

Da umiri telo

i otera mrak,

u bedak, sve dok

sunce se ne rodi

Cigareta i soda

bikarbona vodom

osvestiše obraze

što zasjaše u osami

Tama začne san,

novi je dan

doneo šansu,

za romansu

Koja samo što

nije, dok kiša lije

ploče su na 

sigurnom...

Povratak u život

donirao je srcu

predah, do nove 

noći bez sna

Vala,

ima zašta

i disati ova

luda glava

Za krv svoju,

ostalo je

vazduh,

zagadjen 

i otrova pun

Respiratio.

Gary Bramil 23/6/25.