Gary Bramil Art Exhibit

Afazija ~ Crveno il' crno Teri ne voli praznike! Uopšte! Jednostavno, oni znaju biti još jedan razlog usamljenosti. Dragi ljudi znaju otputovati, pa i brat, i biti jako daleko. I to, mnogo vremena pre bilo kakvog klika, a, zna tako iznenada nešto u glavi Terija da usklikne, neke nove reči i pesma. I to baš uznenada. Zamisli se, tako, Teri, u svom bunilu i otplovi, bez sidra.   On ne želi da ga koči bilo šta sem, njega samog. Uostalom, skromna i najeftinija sveska prepuna je snova, neostvarenih. Teri ažurira, redovno, svoju maštu. Redovno i principijalno. Bez dvoumljenja, otplovi.  Nikada mu nije bilo jasno čemu sve to, no, već je sve otišlo tako daleko, da bi šteta bila odustati i vratiti se u mirniju luku, bez književnosti i bez nota. To je nemoguće! Možda su drugi to i priželjkivali, ,s'obzirom na sve te, glasne, uspone i padove. Priupita se Teri, zašto je sam. I to često. Zar je toliko loš? Noći znaju biti jako hladne bez mirisa žene. Zato Teri kraj zidova, dok nasloni...

Pesma Dok provodih vreme sa droljom iz centra nepoznatog stada, izgubio sam srce, negde, usput, sopstvenog jada Dok hranih gladnu i tudju krv, izgubih svoj korak I sada ukus gorak me proganja Sada ne spavam i ne sanjam Sada vrištim i jaučem, u sebi, kraj knjiga, tudjih opisa života Izgubih smisao dok sa kurvom sam pišao i plesao po snegu Poklonio srce, bez razloga, pogrešnoj žetvi - I sada žanjem suze Jer, moja pesma mi fali Moja strofa me ignoriše Moj refren bez mene cirkuliše Dok krv mi divlja i glava ne pukne, od pritiska, arterija istinska proširi venski zid I sada čekam u sebi taj metak I streljački stroj, svih bludnica sa ulica Pucajte slobodno, ili me živog sahranite, sve odbačene duše nahranite Samo nemojte reći: "Stajao kraj stuba, nudeći reči, lebdeo bez suda, završio u vreći!" Pesmu ne dirajte, neka živi i nakon mene, neka diše kao senka sunčanom stranom ulice glavne, gde je širio osmeh autor njen. Gary Bramil (29.12.2023.) https://garybramilartexhibit.blogspot.com...

Dok sedim na ulici Kisela kiša i otrovan vazduh mi guše kapilare Sočiva u očima suze peru A ja na šalteru u malteru noge Taj živi pesak guta mi telo i baš je veselo u ušima tišina A u srcu lom U trenutku tom slika osmeha punoletnog mi ovlaži obraz Razvuče usne do ušiju Slika jedna I reč ta: Tata Onda odletim van pešačke staze Zamahnem krilima, ma milina Letim dok sedim ščućuren gde promaja kida Bez stida me teši, nesvesno i plaši A u srcu haos Rešilo da izadje van Na pločnik ukrašen žvakama što otimaju kljun vrabaca A zajedno se borimo za mrvicu hleba Kvasimo obraze besmislom života bez jasne vizije Uz televizije što i prognozu kriju Srca nam vriju na plotni Temperatura ključa bez tog ključa mog srca. Gary Bramil

Tvoja mala dlana dva Zagrlila bih te, svakako, rekla je Ljubila bih te, dakako, i pre nego li si dotakao kosu moju Rekla je: Da bi me ljubila A mozda i ubila Kaže "Mali, polomiću te" Rekoh: Nemoj samo srce Jedva ga zakrpih Jer pokupih, nekada, očigledne bludnice sa ulice I tako sam se dao Prejeftino sam krao ledene sate na pločniku Da bih nahranio gladne i jadne sujete Srce oporavih ali ne zaboravih izgubljeno vreme i breme Što leđa mi kida Mada, teg se otkida, sam i ja prohodah, konačno Zato, srce ne lomi lepljeno je i čudno I može da pukne tad' popravka ne vredi. A ti me sledi ako želiš Moje korake čudne Moje noći bludne Moje pesme bez reda na betonskoj bini Ti ne brini koliko je hladno koliko je jadno davati sebe na vetru U mraku snimiti glas koji niko da čuje ne želi. Gary Bramil 17.12.2023.

Ko dopusti da ga doktor sa lažnom diplomom leči, taj djubre u vodu baci. Gary Bramil 2.12.2023.