Pesma

Dok provodih vreme

sa droljom iz centra

nepoznatog stada,

izgubio sam srce,

negde, usput,

sopstvenog jada

Dok hranih gladnu

i tudju krv,

izgubih svoj korak

I sada ukus gorak

me proganja

Sada ne spavam

i ne sanjam

Sada vrištim i jaučem,

u sebi, kraj knjiga,

tudjih opisa života

Izgubih smisao

dok sa kurvom

sam pišao

i plesao po snegu

Poklonio srce,

bez razloga,

pogrešnoj žetvi -

I sada žanjem suze

Jer, moja pesma

mi fali

Moja strofa

me ignoriše

Moj refren

bez mene

cirkuliše

Dok krv mi divlja

i glava ne pukne,

od pritiska,

arterija istinska

proširi venski zid

I sada čekam u sebi

taj metak

I streljački stroj,

svih bludnica

sa ulica

Pucajte slobodno,

ili me živog sahranite,

sve odbačene duše

nahranite

Samo nemojte reći:

"Stajao kraj stuba,

nudeći reči,

lebdeo bez suda,

završio u vreći!"

Pesmu ne dirajte,

neka živi i nakon mene,

neka diše kao senka

sunčanom stranom

ulice glavne,

gde je širio osmeh

autor njen.

Gary Bramil (29.12.2023.)

https://garybramilartexhibit.blogspot.com/

Bramil Art Exhibit