Dok sedim na ulici

Kisela kiša

i otrovan vazduh mi

guše kapilare

Sočiva u očima

suze peru

A ja na šalteru

u malteru noge

Taj živi pesak

guta mi telo

i baš je veselo

u ušima

tišina

A u srcu lom

U trenutku tom

slika osmeha

punoletnog

mi ovlaži obraz

Razvuče usne

do ušiju

Slika jedna

I reč ta: Tata

Onda odletim

van pešačke staze

Zamahnem krilima,

ma milina

Letim dok sedim

ščućuren gde promaja kida

Bez stida me teši,

nesvesno i plaši

A u srcu haos

Rešilo da izadje van

Na pločnik

ukrašen žvakama

što otimaju kljun vrabaca

A zajedno se borimo

za mrvicu hleba

Kvasimo obraze

besmislom života

bez jasne vizije

Uz televizije

što i prognozu kriju

Srca nam vriju

na plotni

Temperatura ključa

bez tog ključa mog srca.

Gary Bramil