Gary Bramil Art Exhibit

Opušteno umoran Otpušten iz kulture Vaše nekulturne Zaostavštine Blatnjave baštine Uvenulog korena Opušten Al' izopšten Iz svake Kombinacije Vaše Manipulacije I racije Umoran od kretanja Vašeg cerekanja Kreativnoj slobodi Umetnicke drame Koju stvarate Pa zatvarate Svoj krug Migrenom vladate Isti Samo drugacije Obuceni Od ucitelja  Nauceni Pa navuceni Svoje stado Cuvate Istu obucu Obuvate Pa lažete Samo vaši Uživaju u toj Kaši Kojom se Hranite Pa drugima Branite Da se ispolje Iste ploce vrtite Jedni te isti Koji nisu cisti Bina je njihova Pošast A ja Imam cast Da ne prljam Pošteno Kupljene patike I plašim te Ratnike Niške scene Koji me ne Cene Opušteno idealan Ja vladam Svojom Kreatinošcu Napadam Taj soj Skakavaca Bezdušnih vladalaca Niške scene I eto mene -  Tu nema dileme Van vašeg okvira Negativne dioptrije Ideologije Vas, bogate dece Svirajte vašu Pesmu Pa pod cesmu Operite obraz Moj odraz Iznad vaše rupe Lebdi Ruku vam necu Dati A Tražice te Je Kad Tad Gary Bramil 12.04.20...

Kada mi bude sahrana, daću vam autogram Raširiću krila, ostavivši u amanet moje zvučne zapise, moj glas devijacije U devijantnom društvu priuštiću vam predstavu one man benda Samo za vaše uši šaljem vam urlik iz petnih žila ravnih tabana Zagrcnut će vas moj otisak koji ste toliko ignorisali, nesvesno obrisali svaki trag Vrag će ga znati koliko to prati kada svrati slučajno na soci mreži pauka iz vašeg kraja Spoznaja koju će otkriti svojeručni potpis moj i taj znoj što treperi u glasu Taj usamljeni korak u poznato kraj nepoznate sredine u društvu vampira Čistokrvna gabrovačka reka sama otkriva svoj tok, toliko decenija bdi nad vama koji spavate dok hodate I nikako da dodate u svoj rečnik reč 'bravo', jer gledate samo pravo u požuteloj jakni i poderanih cipela vaš trag se cenio više. Zato tiše! Moj autogram prodajem na gram iako težine nema, samo blizine i vedrine kojim sam bojio dane i niško sivilo. Za sebe i vas neodgovarajuči stas Zato: Na sahrani ću vam dati autogram, onako o...

Trenutak povezanosti sa univerzumom Zumirani pogled daje tračak nade u Ništavilu. Prefarban stub drži ceo spektar očiju na mestu. Urokljivi pogledi žigosane stoke ne seku grane, na vetru. U jeku nevremena minijaturna kap je ceo univerzum pun života. Odškrinuta vrata ne prave promaju. Glava je sita pogleda. Ne iznenada ona izrodi sponu ka nebu. Nevidljiv a meni vidljiv trag. Jak kao žica. Bez veša, bez keša. Otelotvoren pritisak u nogama čini korake sigurnim. Otisak ravnog tabana na neutabanoj stazi prepunoj igli. I cigli. Dvorište i izvorište ideja. Univerzalnih. Jedan trenutak a ceo život. Kao riba na struni. Potopljen plovak i plen očerupan. Obrok nije sporan, univerzum ga šalje. Vibracije na sred ulice tresu mi lice i mame osmeh. Do neba. Do sunca i vrhunca. Taj trenutak povezanosti sa univerzumom stvori kreaciju vrednu pomena. Eh, kakva promena i toplina. Milina. Gary Bramil 27/01/22.

Anti Raj Moj NIš je RAJ za nameštene konkurse gde ne žele ni da me ispoštuju, barem i negativnim odgovorom...barem. Moj Niš je mesto gde kukolj dobija šansu i posao a uopšte ga ne interesuje da taj posao obavlja kako treba,nego kuka uz redovnu platu, za nerad. Moj Niš je grad gde moji prijatelji rade u medijima a nikada ne žele da emituju tj puste nijednu jedinu moju pesmu...NIKADA. Moji prijatelji imaju i muzički portal i nikada ne žele da objave info o mom radu, NIKADA. Moji prijatelji organizuju koncerte a meni nikada nisu pružuli šansu da nastupim. Moj Niš nikada,izgleda, i nije bio moj rodni grad. On me ne želi, ni on, ni prijatelji, ni firme, ni mediji, ni koncertni prostori, ni ulice...ništa, kao suvišni kontejner.... Moj Niš, moj Radnički, moja Gabrovačka reka...sve a ustvari ništa, moje... Moj Niš je neki drugi grad...Kako sada da obrišem mesto rodjenja u krštenici? Gary Bramil 19/01/15.

Pristojno. Karikatura grada stvorila je gada do gada Što ne znaju za nivo i pristojno ponašanje Što brišu knjige sa pločnika Što grebu ploče van gramofona Sa iglama u ramenima Overdoz nad glavama stvorio je sliku njihovog dvorišta Mog hleba izvorišta Što zatrova silina I od ljudi slina E to im je vrlina: Zgazi i ne pazi! Cepaj koricu hleba! Skloni ih sve sa neba Otvorene bine bez muzičke dubine Zgazi sve godine I rodne i nerodne Što paziš kada gaziš? To je tvoj pločnik Tu slova genija Postaju premija Vaša dok sadržaj pljujete Slomite kičmu pomodrelim stopalima što trag ostaviše A vi sad zgazite! I ne pazite! Sve pokidajte Sve poskidajte Svaki dah Pretvorite u prah U svakoj kanti Prospite mi urmu Samo mi ne dirajte burmu! To je iz komšlika Gde ostavih kosti Koje ste samleli I onda se bunite I lako se zbunite: Kako neko može Biti pošten U vremenu Koje ste pojeli vi, skakavci? Sa funkcije na funkciju Izrugavate naciju I moje grobno mesto Progoniće vas često! Gary Bramil 18/01/23.

Afazija ~ Brisanje Više puta u skoro tri decenije rada na ulici, Teri je sklanjan, nekada silom i uz pomoć pendreka. Koliko god bio pošten i van svakog kalupa, Teri nije odustajao. Rado bi prozborio koju reč sa komunalnim otpadom ali on, jednostavno, nije dao na sebe. Nikada! Kolko god novčanik bio prazan ili pak pun, Teri je sebi, nakon toliko godina, sazidao jednu nevidljivu kancelariju, poput najsavremenijih ofisa menadžera i dizajnera, s'tim što je ovde drug bila promaja i jak vetar, povremeno.   Dugo je ta zamišljena i po svoj prilici, puna pozitivne energije i šale, funkcionisala, do nezvaničnog rešenja za rušenje.   Samim tim i sknavljenje živog spomenika jednog tako upornog i vrednog radnika, kao što je Teri. Bez ikakvih ponuda i novih solucija, Teri će i zvanično postati beskućnik, hteo ne hteo. Zidovi su srušeni i sve te slike i lica koja su prodefilovala tu, pašće u zaborav i tu završiti, u obližnoj kanti. Svaka korica i svaki osmeh, nameran ili nenameran,...