-

Trenutak povezanosti sa univerzumom

Zumirani pogled daje tračak nade u Ništavilu. Prefarban stub drži ceo spektar očiju na mestu. Urokljivi pogledi žigosane stoke ne seku grane, na vetru.
U jeku nevremena minijaturna kap je ceo univerzum pun života. Odškrinuta vrata ne prave promaju. Glava je sita pogleda. Ne iznenada ona izrodi sponu ka nebu.
Nevidljiv a meni vidljiv trag. Jak kao žica. Bez veša, bez keša. Otelotvoren pritisak u nogama čini korake sigurnim.
Otisak ravnog tabana na neutabanoj stazi prepunoj igli. I cigli. Dvorište i izvorište ideja. Univerzalnih. Jedan trenutak a ceo život. Kao riba na struni. Potopljen plovak i plen očerupan.
Obrok nije sporan, univerzum ga šalje. Vibracije na sred ulice tresu mi lice i mame osmeh. Do neba. Do sunca i vrhunca. Taj trenutak povezanosti sa univerzumom stvori kreaciju vrednu pomena. Eh, kakva promena i toplina. Milina.

Gary Bramil 27/01/22.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

-
Слика
Bonton Primadona Po bontonu nepoznate drage lebdim po plafonu kvadrature kruga Po plafonu krečom pišem ime, usred zime, stepenika stotinu O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! Po parketu ograničim znoj, jedan ćilim čini milim, prostor taj O, znaj, ti, ignorisana budalo, od očiju što čuju, jezika što truju: Limitirano je tapacirano srce što ga rado lome, ko? Pa primadone? O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! Po bontonu! Primadonu! Na balkonu! Primadonu, što šator nije! Rečima što šije! Da se vije! Da se krije, srcem svim! Da se pomirim sa tim! Uz primadonu zrim! O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! O, bont...
Прикажи све
-
Слика
Kaće Prvi! Uh, odoše pare! Poskupelo sve! Odeš u prodavnicu, nema je crvena! Auuu! Kaće? Odeš na pijac, napuniš kesu, dve, nema je crvena,  opet, najmanje! Auuu! Kaće prvi! Kaće? Aaaaaa! A računi? Koji be računi? Dvadeseti je, ističe rok? Kakav rok? Za, plaćanje, bre! Auuu! Kaće prvi! Stižu nam deca! Kaće prvi? U, bre! Prolazi vreme a nema dileme, crvena nam vredi samo obraz čist! Kaće prvi? Da zaigramo twist! Shout, Baby! Kaće prvi! Stižu nam deca! Kaće prvi, jaooo! Dobrodošli u Niš! Be! Kaće prvi! Stižu nam deca! Kaće prvi? U, bre! Dobrodošli u Niš! Be! Kaće Prvi! Aaaa! A računi? Koji be računi? Dvadeseti je, ističe rok? Kakav rok? Za, plaćanje, bre! Oooo! Kaće prvi! Stižu nam deca! Kaće prvi! U, bre! Prolazi vreme a nema dileme, crvena nam vredi samo obraz čist! Kaće prvi! Da zaigramo twist! Shout, Baby! Kaće prvi! Stižu nam deca! Kaće prvi, jaooo! Dobrodošli u Niš! Be! Ne crveni u licu, u šetnju izadji,  osvoji ulicu! Mirno! Napred!  Marš! Marš! Kaće prvi! Aaaa! Prola...
Прикажи све
-
Слика
Postojim Da li postojim JA? Samo jedna zebra do zološkog vrta... Da li se sećaš? Učio sam da hodam uz tebe, puzili smo zajedno hladnih ruku, i sa tikovima i plikovima Da li postojim Ja? Da li postojiš Ti? Da li stojiš i razmisliš? Moje dosadne reči nevoljno si slušao, tvoja ljubav je nestala, moje srce je abortirano, moja vena je amputirana Zašto sam, uopšte, i hodao? Da bih se prodao, kraj stuba? Da bi moja glava luda skrenula sa puta? Kucaš ali u grču! Pucaš! Da li postojim ja i dalje u tvom snu? Da li me sanjaš nakon zlodela mojih? Nakon odela prljavih i znojavih? Zašto ne postojim za tebe? Nekada te uspavljivao u ćebe... A sada ti kriješ obraz koji briješ... I zemljom me pokri moj dobri čoveče... Ja se pokojnih ne odričem kao ti živog,  a tako ne savršenog Oca, koji zvoca Za tebe ne postojim, jer... kao da me se sramiš...pa dramiš, jer, eto, dijagnoza koja smeta, te ometa A ja je odabrah, da se jedem u sebi... i kao vazduh vrištim i u sebi tištim, dok patim i derem se naglas ka...
Прикажи све