Ranjeni Jež Plašim se za decu koja se ne plaše Odrastala uz knjigu, van skupova i sala, žele da žive Plašim se za hrabar osmeh i pamet što sija Brinem kao otac jer osećaj imam da verujem, da Plašim se dece, nerodjene i kolevka praznih, soba pustih Dok mladost kliče u glas, masa viših klasa ore rodnu njivu otpadom što klija Plašim se za decu koja se ne plaše Ta mlada pamet ostaviće u amanet jednu jesen i zimu kada su menjali klimu U zemlji prostakluka neki roditelj kuka, zapomaže, dok ekran laže kada kaže: 'Umirite svoj glas, računamo na vas!' Plašim se za decu koja se ne plaše Ovih dana kada je rana još sveža, mladi su antiteža ranjenog ježa što kune budućnost, buduće mame i tate što slobodu ne žele da plate Srećna Nova Četrdeset Peta. Gary Bramil 31/12/2024.
