X SPIRIT X

Spavaj....Odmori...

Molim?

Spavaj...Ne brini mnogo...

Da?

Ne brini...Odmori misli...

Kako?

Sve će biti u redu....Ne brini...

Kako da ne brinem?

Ne brini....Veruj mi, nemaš razloga...

Nemam?

Gledaj sebe...

Sebe?

Gledaj sebe...Izbaci crne misli...

I...Onda nova stranica? Nova bludnica?

Ne brini ti o tome...Sredi misli...Zdravlje...

Zdravlje? To postoji?

Opterećen si, znam, srce te boli...Ne možeš promeniti to, za sada...

Za sada?

Čuvam te i mislim na tebe...

Ti?

Naravno...Zar nisi shvatio?

Jesam, vala, sve do jedne su bludnice!

To ti misliš...

Mislim!

Grešiš, si...

Kako?

Grešiš...Ne brini...

Kako da ne brinem? Imam osećaje!

Znam...Ne brini se, sve će doći na svoje...

A, jel'? Sve?

Sve, zato spavaj i odmori telo...

Ne mogu! Nešto mi ne da!

Spavaj...San je bitan...Znam da se plašiš, nemaš razloga...

Otkud znaš? Ko si ti?

Ja sam Ti...Ti si Ja...

Ti? Ja? Molim?

Oduvek sam volela....

Volela? Šta?

Oduvek sam volela da te gledam kako spavaš....I kod kuće i kod teta Slobodanke...

Molim? Ko si ti?

Opusti se....Čuvam te.... Oduvek....

Molim?

Ne brini se...Biće sve u redu....

Sve?

Tu sam ja, kraj tebe...Nisi ni prohodao, još...

Mama?

Ne brini, javiće se on....Veruj mi....

On?

Tvoja krv...Hoće....Sada se opusti, odmori dušu....

......

Ne brini se, najbolje tek dolazi....Moraš da pročistiš mozak i tu tvoju glavu...Presvlačila, čuvala te...

Jesi!

Ali sam morala da odem, izvini....

Zašto si morala? Zašto?!

Morala sam, voda mi je pojela srce....

Nisi me prepoznala, draga Mati, nisi...

Nisam, znam...Ali sam sada tu....

Tu? Sada, tek?

Oduvek sam tu....Zar nisi osetio moje prisustvo pre deset godina?

To si bila ti?

Naravno...Sve vreme te gledam i brinem...

Zalepio si se za beton i ne mrdaš....

Znam...

Ne znaš! Zašto noge ne čuvaš? Kada ćeš početi da živiš? Kada?

Ne znam, majko moja...

Ne znaš...Ljutio bi se kad god ti nešto prigovorim..Težak si na oca...Isti si on, tvrdoglav....

Znam...

Znaš? Ne znaš! Naučićeš!

Da...Naučiću....

Ne kukaj! Ne traži odobrenje od drugih! Čemu to?

Da, čemu....

Odmori, naspavaj se i razbistri tu tvoju ćelavu glavu....

Hoću, Mama....

Obećavaš?

Obećavam već dvadeset godina, još od tvog odlaska.

Misli mi lete, ruke mi se tresu, noge ne miruju....

Znam, dete moje, znam...Vidim sve, i tvoje gluposti, tvoj loš izbor i tvoje čudne reči...

Čudne?

Jako čudne, izgleda samo tebi razumljive...

Ali, Mama....

Šta? Gledaj koliki si konj, dva metra!

I jedan cm...

Batali to! Odmori, opusti misli i ne brzaj, sine dragi....

Znam, Majko moja jedina, ubrzan sam poput vremena... Ne znam...

Gledam te, dete moje! Vodi računa! Batali lažne i površne ljude.

Čuvaj one koji su tu za tebe...Neka ih je malo, poštuj njih...

Razumeo....

Odmori sad, i nemoj brinuti, veruj u sebe...

Hoću, Mama...Pozdravi mog Oca....

Hoći, Sine moj. Tu je, radi nešto...okopava baštu...

Ma...

Odmaraj...Gledam šta radiš!

Počivaj, Mama, u nekom miru, dalekom...

Spavaj sada! I skloni se sa betona...

Hoću. Odmori i ti. U srcu mom.

Gary Bramil 25/12/2024.

*Deo iz knjige 'Fiktivna Rutina'