Ranjeni Jež

Plašim se za

decu koja se

ne plaše

Odrastala uz

knjigu, van

skupova i sala,

žele da žive

Plašim se za

hrabar osmeh

i pamet što sija

Brinem kao otac

jer osećaj imam

da verujem, da

Plašim se dece,

nerodjene i

kolevka praznih,

soba pustih

Dok mladost

kliče u glas,

masa viših klasa

ore rodnu njivu

otpadom što klija

Plašim se za

decu koja se

ne plaše

Ta mlada pamet

ostaviće u amanet

jednu jesen i zimu

kada su menjali klimu

U zemlji prostakluka

neki roditelj

kuka, zapomaže,

dok ekran laže

kada kaže:

'Umirite svoj glas,

računamo na vas!'

Plašim se za

decu koja se

ne plaše

Ovih dana kada

je rana još sveža,

mladi su antiteža

ranjenog ježa što

kune budućnost,

buduće mame i tate

što slobodu ne

žele da plate

Srećna Nova

Četrdeset Peta.

Gary Bramil 31/12/2024.