Gary Bramil Art Exhibit

Jedn00ka Pogoršan vid stvorio je stid i pogled gadjenja koji ne zaslužih Cmičak me podseti da očima bez sjaja se ne da verovati Dobrovoljno  pokloniti dušu izvitoperenoj kokoški nije na meniju Koka jednooka neka se sad koka sa prezirom koji zrači novčanik pun nju privlači Nek' se mane mene! Nek' ne ulazi u vene! Zašto dati na značaju beznačajnoj nimfomanki! Koka jednooka neka se sad koka sa prezirom koji zrači novčanik pun nju privlači! Nek' se mane mene! Nek' ne ulazi u vene! Zašto dati na značaju beznačajnoj nimfomanki! Smrvljena vagina jeste od davnina oružje njeno, ponaša se smelo Neka sluša mala da se oko nje ne okreće ljubav! Ona je prokletstvo što mi pesmu kalja, moja bi bila da uopšte valja! Prosto! Koka jednooka neka se sad koka sa prezirom koji zrači novčanik pun nju privlači! Nek' se mane mene! Nek' ne ulazi u vene! Zašto dati na značaju beznačajnoj nimfomanki! Neka se jednooka koka,  dobiti neće mog soka! Koka jednooka što pogledom kune! Dodirnuti ne...

Noć Me Ne Mrzi Pozvan sam na rodjendan! Wow! Idući putem kojim se retko ide pomislih na Divin. Wow! Otkud to! Hmmm! Uplašila me svetla sopstvenog grada, a, noć me ne mrzi No, kad već pominjem Divin, setih se energije poput one u Roku Šesdeset Devet! (Jao, gde mi je krevet! Auuuu! Jbm ti pivo!) Slušao se rokenrol kod Čupe i Vlaje! Mezile se pihtije, pevale se pesmice... A, Vinil? Vinil je sjajno mesto, no, uštogljeno je tamo, energije nema često... Ali, dobra je muzika! To, da! A, Salun, Čika Vlaje? Jao, da! Zaboravih! Uh! Kakvo je to vreme? Nije nevreme poput ovog danas! Pa, sad! Pominjem mesta što obeležiše moj život, opisujem rečima zrno duše što bejaše, kad se ja majaše... dok sviraše trubaduri A, sada... Uplašila me svetla sopstvenog grada, a, noć me ne mrzi. E! A, Pravni! Pa, Ekonomski! Najlepše tu beše, i na Elektronski! Uh! Kakva su to mesta, energija prečesta! I, osmeh, lepota, nebeska! Ne bejah student, greota života... Sve sam to zapamtio, to, neko, tamno... a, srećno, vreme,...

  Alfa Neka Tata će! Neka Mama će! Neka Tata će! Neka Mama će! Šta!?! Neka Tata će, nemoj da se oznojiš! Neka Tata će, nemoj da se umoriš! Ljubi te Tata! Neka Mama će, da ti opere sve! Neka Mama će, da ti ispuni sne! Ljubi te Mama! Neka Tata će! Neka Mama će! Neka Tata će! Neka Mama će! Šta!?! Neka Tata će! Neka Mama će! Neka Tata će! Neka Mama će! Šta? AAAAA! Neka Tata će, nemoj da se nerviraš, nemoj da plačeš, kupiću ti sve! Neka Mama će, za svoje zlato, donesi mi patike da ti obrišem blato! Nemoj da zaraziš ruke, lepoto moja pametna! Ako i potrčiš nećeš moći spavati! Ljubi te Mama! Ljubi te Tata! Ne izlazi napolje doma ti je bolje! Evo ti kinte! Neka Tata će! Neka Mama će! Neka Tata će! Neka Mama će! Šta!?! Neka Tata će! Neka Mama će! Neka Tata će! Neka Mama će! Šta! AAAAA! Zlato Tatino! Zlato Mamino! Još da naučiš da trčiš! Još da naučiš da plivaš! Ljubimo te, lutko naša, samo zapovedi, slušamo te! Neka Tata će! Neka Mama će! Neka Tata će! Neka Mama će! Šta!?! Neka Tata će! Nek...

Ljubavi Giljotina Amputirano srce koje to, ustvari, nije, dušom što je nema obezglavi ljubav Samoubica empatije u doba autokratije seče grane jabuke što još ne procva Ljubavi giljotina besmrtnog zla sada gviri sa dna ubica mladosti sna Ljubavi giljotina - uništena sirotinja! Novoispisana istorija sa mreža storija ukaza na emocije samoživih umrlica Čudna je to klica ljubavi izdajica što u diktaturi mladu njivu truje I kada te neko propituje, o tome, seti se da si ćutao ti, bezosećajni some! Dozvolio si toj zloj aždaji sa šest glava da odrubi pameti jednu mladosti što ne spava! Ti si bruka što se uplaši vuka! Ljubavi giljotina - uništena sirotinja! Gary Bramil 28/3/25.  

OŠ, PA? Hej, Gary! De si be? I, mala... tamo gde ljubav počinje Hahaha! Siguran si? Kraj vode vile, vala, jesam! Što? E, pa, što? Mnogo pitaš! Sigurna, ti? Ma, nisam, no, konstatujem! Jem! Jem! Ne zezaj me! Malo, samo! Što? E, pa, što, Gary! Oš, pa? Šta? Oš, pa? Ali, šta? Oš, pa da ležimo? Da se raznežimo! Tela da vežemo! Još turu sa ovim guru Om! Om! Sledi slom! Preteruješ, Gary! Zato ne seri! Opa, vidi malu! Ne zna ni za šalu! Zar je šala ovo? Nije glovo! Oš, pa? Uhhh! Vidi ti njega, upornog! Nego kako, mala! Nisam ja mala! Nisam ni tvoja! Ko je reko? Nisam ni proja, ni doručak tvoj! A, večera, vino? Meni baš fino, kraj tebe! No, vidi sebe! Jao!  Skini mi se, Gary! Slušaj ti, mala! Ti, kraj mene dodje! Kraj mojih knjiga! Kraj mojih ploča! Pa, šta? Misliš da sam laka? Naprotiv! Laka je u Sarajevu! E? Aha! Vidi mene: Pokušavam  da te poljubim, a ti se praviš luda! Ja? Nisi ni budna! Sanjaš krimić i tvoj ribić u nekoj vili iz snova! Ja? Oš, pa? Jaoooo! Budalooo! Oš, pa da ležim...

Otkud TI? Tumarajući virtualnim rajem, jedne oči  progovoriše, o sitnicama,  o životu Već umoran ugledah Andjela Otkud TI, pomislih, šta te meni dovede? Čime zaslužih sjaj što mi suze probudi? Otkud ti u mojoj sirotinji kletoj? Čime to zaslužih? Zar se zadužih? Obrazi su tonuli a glas BiH Andjela ispuni prazninu samice Zar je presuda  poništena? Mio glas mi saopšti odluku: Živećeš! Ceni sitnice! Živećeš! Otkud TI, Cesarice? Poput gladijatora, dugo gledah  publiku krvi moje željna, predugo I sad mi, onako iznenada, u goste  dodje, kroz dušu prodje neko  što ne bi da je glodje BiH Andjeo prošaputa molitvu što mi san oživi Gerasime! Živećeš! Prst ka nebu! Cesarica odluči. A duša nikako da dokuči: Otkud TI? Sudbina? Gary Bramil 25/3/25.  

Videti Sunce Eh, mi, emotivci! Damo sebe,  u potpunosti, u zamenu za prezir! No, gle čuda:  Duša se tek tad  raspriča, ne zajeca,  rodivši sopstveno  čedo i kreaciju,  rastera mrak,  bar na tren... ...da zrak sunca  probudi oči i da  šansu... ...uprkos zlu što oblake posla, da zaklone lek,  taj vitamin D... ...što zna srce smiriti i umiriti, dok se koprca u Ništavilu... ...gde mrak vlada, da, baš sada, vlada, što pada, ali nikako da se saplete od te salvete što ih vetar šeta, ulicom... ...dok udicom haljine diže, pridje bliže  da kosom oči s'krije... ..a, nije da  ne bije i on,  tako usamljen, neke bitke, grane vitke, gde dremne,  zeva, onda nastavi put... ...dolinom gde se  više ne radja,  tamo gde sloboda  postade sladja, uprkos gorkim,  tu gde Maksim  nekim mislima  hodi ulicom... ....Alekse Šantića, trotoarom  ranjenih bića, bez otisaka  prstiju što sad ekran vole,  tu ...

Song of Leaves in the Dark I have been pain free for 26 years! Nothing! But, exactly, NOTHING! And after takeoff and landing to Danilovgrad, the body is safe. I am resistant to pain. I don't even know how. Like, it's there, like, you can see it. Um. BraMil it is! Resistant to wind and hell. Yes, I cried a lot when I landed that March of '99. It is. But, even before Google, I googled. Weird? Possible! And it was very hot. Maybe because the Adriatic is nearby. Who knows. Sergeant Mucalica is quite a martyr, one. But Jovan and Hasa were human. I hope so now. Despite the empty hangars, I was left with a rifle next to them, although clean. It was known that a shipment was arriving from Aviano. Knew and waited. In the dark. Just a few days after the snow. Who hadn't visited that area for a long time. It was heaven. But not the end. For me. No. Just a new beginning. Parents were crying. They asked for the name of the deceased. Strepley. Both children out of the home. Far away....