Noć Me Ne Mrzi

Pozvan sam na

rodjendan! Wow!

Idući putem

kojim se retko ide

pomislih na Divin.

Wow!

Otkud to! Hmmm!

Uplašila me svetla

sopstvenog grada,

a, noć me ne mrzi

No, kad već

pominjem Divin,

setih se energije

poput one u Roku

Šesdeset Devet!

(Jao, gde mi je krevet!

Auuuu! Jbm ti pivo!)

Slušao se rokenrol

kod Čupe i Vlaje!

Mezile se pihtije,

pevale se pesmice...

A, Vinil?

Vinil je sjajno mesto,

no, uštogljeno je tamo,

energije nema često...

Ali, dobra je muzika! To, da!

A, Salun, Čika Vlaje?

Jao, da! Zaboravih! Uh!

Kakvo je to vreme?

Nije nevreme poput

ovog danas! Pa, sad!

Pominjem mesta

što obeležiše moj život,

opisujem rečima

zrno duše što bejaše,

kad se ja majaše...

dok sviraše trubaduri

A, sada...

Uplašila me svetla

sopstvenog grada,

a, noć me ne mrzi.

E! A, Pravni!

Pa, Ekonomski!

Najlepše tu beše,

i na Elektronski! Uh!

Kakva su to mesta,

energija prečesta!

I, osmeh, lepota,

nebeska!

Ne bejah student,

greota života...

Sve sam to zapamtio,

to, neko, tamno...

a, srećno, vreme,

gde ne bejaše dileme,

ni tehnologije klete

što ubrizga otrov

da ljudi se ne sete...

I budu ono što jesu.

Ljudi. Ti takav budi.

Budi.

Čovek.

Dovek.

Probudi.

Probudi.

Oči.

Čovek budi.

Ne živi u zabludi.

Ne živi u prošlosti.

Ne oprosti.

Gary Bramil 30/3/25.