Gary Bramil Art Exhibit

Propoved Poštovani predstavnici medija i fanovi, dobrodošli u Niški Kulturni Centar na izložbu, koncert i konferenciju za novinare povodom 25 godina rada a i novog albuma Remixed Liturgy našeg Cobi's Death-a. Ispred NKC-a obratiće se urednik, a ispred benda, kao što možete primetiti, jesu naši Nele i Gera. Uvodnu reč dajem našem uredniku. Izvolite. Dobro veče. Hvala vam što ste se okupili u ovolikom broju. Hvala, takodje, i predstavnicima medija, naše dve Nišlije to i zaslužuju, zar ne? Povod ovog našeg okupljanja večeras je novi album Remixed Liturgy i to tačno na dan formiranja sada već davne 1999. godine. Više o tome mogu reći sami članovi ovog upornog projekta. Zato prepuštam reč Neletu i Geri, tj. Cobi's Death. (Aplauz) Poštovani, hvala vam. Dokaz da radimo pravu stvar i to četvrt veka, što nije malo, je i ovaj vaš aplauz i vaše prisustvo ovde. Nele i ja smo to i zaslužili. Hvala vam. Ja bih da nadovežem na Gerine reči i isto se tako ovom prilikom i zahvalim na velikoj pod...

V Vama ne smeta kiša? Ne, ali vetar, da. Navika je čudo... Navika? To postoji? Da, itekako, pogotovo ružna... Ružna? Kada ste vi u pitanju ~ Tužna! Moglo bi se reći... Da! Zašto ste klonuli? Zašto? Pitanje nad pitanjima... Pa, zašto ste pognuli glavu i gledate u mokar pločnik? Razmišljam nešto... Zar nemam prava? Prava? Hm. Delujete kao da je to misaona imenica za vas! Koje pravo? Dobro ste to zaključili, nikakvo... Nikakvo, da, bez prava na reč... Reč? Hm. To je tek nebuloza... Kakva nebuloza? Jednostavna! Da li bi ste mi verovali ako bih vam rekao da nemam prava na svoju krv? Krv? Da, krv! Svoju! Znate kako, ako sam vas dobro shvatio: Vaš pogled prati kapljice kiše dok nestaju nakon sudara sa betonom i gde svaki deo odleti u drugu stranu... Moglo bi se reći... Zar vas ta metafora baca u očaj i kida misli? Kida... Zašto dopuštate to? Zato što je moje srce u blizini, tu kuca, u komšiluku... I to vas deprimira uz svo ovo sivilo i oblake? .... i pere mi obraze i briše blato sa cokula......

B.A.E. Vi ste baš vredni... Vala, jesam Ne mislim na vaš štand i rad na ulici... Ne? Naravno, svaka čast za upornost i ovde, no pričam o vašem radu i muzici... Vi pratite moj rad? Naravno! Zar je to čudno? Podržavam kreativnost i upornost vašu... To je lepo čuti, iskreno, retko ko to ceni... Zar je to bitno? Ponekada i jeste, ne uvek i nikako razlog za odustati... To, nikako! Apsolutno! Dodje mi tako.... Šta? Da odustanete zbog ignorisanja? Nikako! Znam... Šta znate? Preglede? Deljenje? Zar to očekujete? Pa sad... Vi radite to zbog sebe, jel'? Itekako! Zašto bi vas onda opterećivalo ignorisanje slabijih od vas? Tačno... Svakako tačno! Zašto bi brinuli o učaurenoj gomili? Njihovo mišljenje, tih što vas poznaju lično?! Ne! Neće vam oni nikada iskreno čestitati i podržati vas! Nikada! Znam... Znate a očekujete i dalje se nadate podršci? Na to zaboravite! Verujte mi... Hvala vam na savetu, svakako... Budite kreativni i sprovedite svaku vašu ideju u delo! Jasno? Razumem! Onda smo se dog...

Raj Koliko su vam ploče? Zavisi, od 500 dinara pa naviše Hm, lepo. Znate ja gledam za poklon. Mogu? Naravno, izvolite. Koja vas muzika interesuje? Pa kako da vam kažem, osoba kojoj bi kupila sluša sve... Ja, ovo modernije... Sjajno. Slobodno vi listajte.... Vi imate nešto protiv moderne muzike? Ja? Ma ne, nikako, nego, jednostavno, zgražava me tematika tekstova... Hm, čudno... Ja sam vas zapazila odavno... Vi, prodajete dugo na ulici, koliko znam... Zapazili ste me? Da, odavno, ali nikako da vam pridjem, ipak ste vi to morali primetiti... Morao? Moguće no, po bontonu, dama odlučuje kome i da li se javlja... Dama? Pa ne bih rekla.... Ne morate, uostalom... Uostalom? Da, nisam ja vaš tip... Niste? Kako ste došli do tog zaključka? Nisam, prosto je. Vi izgledate kao milion dolara, a plus vam je ta vaša visina i izgled, respect.. Da? Znate, da budem iskren, nisam u tom fazonu... Kom fazonu? Pa, u tom, materijalnom, gde bih finansirao vas.... To vam je na drugoj adresi, ne ovde... Zašto tako...

Poštuj. Tata, jako sam ponosan na tebe, znaš? Znam, Sine moj, znam...Tvoj matori oseća to, bez da kažeš Toliko se trudiš, Tata, po dva posla radiš... Nema te kući po ceo dan...Tata.... Da, Sine moj veliki, tačno.....Tvoj Tata radi mnogo....Dan za danom, radi Ali, Tata, Mama radi jedan posao. Mama mi pomaže oko zadataka, znaš? Tačno, Sine moj lepi, Mama je jako vredna osoba. Za primer. Mama redovno sa mnom popriča i tako godinama, Tata To je jako lepo od nje, Sine moj veliki Jeste, Tata. Sa njom sam proveo toliko godina. Ona uvek nadje vremena za mene. A, ti, Tata, gde si ti? Sine moj pametni, Tata je uvek tu, kraj tebe. Možda me ne vidiš i ne osećaš moje prisustvo, ali ja sam uvek tu... Kako to, Tata? Tu sam, Sine, tu. Mislima. Nisi, Tata! Mama je uvek bila na roditeljskom, ne ti. Mama je uvek mene ljubila za laku noć, ne ti. Mama je mene naučila da pišem i plivam, ne ti, Tata. Tako je, Sine moj, Mama je uvek bila kraj tebe, ja ne, tačno. A, zašto je to tako, Tata? Zašto? Da, zašto ti ...

Medijan *Dve devojke prilaze štandu sa pločama i fotografišu Dobar dan, znate, ko fotografiše mora kupiti bar jednu knjigu ili ploču... Stvarno? (Uglas) Da, da, stvarno Mi smo, ustvari, novinarke. Da li možemo objaviti na našoj stranici fotografije vaših ploča i knjiga? Naravno, zašto da ne. Novinarke, kažete. Hm. Mi smo, doduše, na obuci. Aha, pa lepo. No, znate li da vlasnik tih ploča i knjiga ima oko 300 albuma, 50 filmova (neki su i nagradjeni), više svojih zbirki poezije a, zamislite vi to, i 3 romana koji piše od kojih je jedan 'Afazija' i u verziji scenarija za film! Wow! Toliko? Wow! Morate nas upoznati sa njim Pa sad, ne znam, iskreno... Morate! I mi bismo to preneli našem uredniku! Hm. To nije loša ideja. Nije? No, znate, to sam, ustvari, ja. Vi? Da, ja. Wow! Nego šta nego wow! Znate kako ćemo: Dajte mi vaš telefon i uneću ja moj instagram profil. Može? Naravno da može. Braca, drago mi je. Kristina, Anica, i nama je drago. Ok, devojke, instagram je tu. Bićemo u kontak...

Indukovana Koma (Razgovor starog i jednog ne tako mladog rokera) Poletele su vam ploče od vetra, izvolite Oh, hvala vam, znate, redovno ih sakupljam po ulici jer, ovde baš duva Mene to, da vam kažem iskreno, i ne čudi. Ipak ste vi na vetrometini, kraj reke Tako je, no, to ja nisam birao. Dosadilo mi je da me zapisuje komunalna i da non stop plaćam kazne U to ne sumnjam, ipak ste vi obeležje grada i taj neki, po svemu sudeći, šmek koji nestaje... Tako nekako. Doduše, šta zna nova samoproklamovana elita šta je ploča i knjiga? I to što kažete Da, da. Ili recimo kultura, uopšte. Da... Mene i ne čudi. Većina juri negde a koliko ja primećujem, i bez nekog posebnog razloga, zuje Kako ide? Da li ih interesuju vaše ploče? Pa i ne baš. Neko ko spašava situaciju su turisti, koliko toliko, ali, samo vikendom. Fakt je da nije jazz festivala i svih tih gostiju, mrtvilo tj. Ništavilo. Verovali vi ili ne Verujem. Kao da se izgubila neka gradjanska i to načitana intelektualna elita.. Nažalost, sve ih j...