Poštuj.

Tata, jako sam ponosan na tebe, znaš?

Znam, Sine moj, znam...Tvoj matori oseća to, bez da kažeš

Toliko se trudiš, Tata, po dva posla radiš...

Nema te kući po ceo dan...Tata....

Da, Sine moj veliki, tačno.....Tvoj Tata radi mnogo....Dan za danom, radi

Ali, Tata, Mama radi jedan posao. Mama mi pomaže oko zadataka, znaš?

Tačno, Sine moj lepi, Mama je jako vredna osoba. Za primer.

Mama redovno sa mnom popriča i tako godinama, Tata

To je jako lepo od nje, Sine moj veliki

Jeste, Tata. Sa njom sam proveo toliko godina. Ona uvek nadje vremena za mene. A, ti, Tata, gde si ti?

Sine moj pametni, Tata je uvek tu, kraj tebe.

Možda me ne vidiš i ne osećaš moje prisustvo, ali ja sam uvek tu...

Kako to, Tata?

Tu sam, Sine, tu. Mislima.

Nisi, Tata!

Mama je uvek bila na roditeljskom, ne ti.

Mama je uvek mene ljubila za laku noć, ne ti.

Mama je mene naučila da pišem i plivam, ne ti, Tata.

Tako je, Sine moj, Mama je uvek bila kraj tebe, ja ne, tačno.

A, zašto je to tako, Tata?

Zašto?

Da, zašto ti nisi bio kraj mene? I kada mi je najteže, i kada sam srećan, i kada sam tužan! Gde si ti bio tada, Tata?

Gde? Hm...

Kako hm, Tata, gde si ti tada kada si mi bio najpotrebniji? Gde?

Nigde, Sine moj, nigde. Sem na istom mestu gde sam upoznao tvoju majku. Nigde drugde. Čekao sam je tamo da prodje i da mi kaže kako si ti...

Kako sam ja?

Da, kako si ti! Ali, ona, dok je prolazila tu kraj mene, ja sam se pretvorio u vazduh, postao sam nevidljiv, sine moj...

Nevidljiv?

Da, nevidljiv, poput pesme grupe Queen. Nevidljiv.

Zašto joj se nisi javio, Tata?

Zašto? Zato što je užurbano hodala čim primeti mene, a ponekada bi i potrčala, da je slučajno ne zaustavim i ne priupitam za tebe, sine moj, jedini...

Tata, meni je Mama drugačije rekla...

Drugačije? To ne znam, Sine moj, to vidi ti sa njom...

Tata, ti si radio po dva posla, gubio si vreme baveći se muzikom, poezijom....

Tako je, Sine moj. Gubio sam vreme.

Jesi, Tata, jesi!

Priznajem, Sine! Muzika i poezija su mi pravile društvo, priznajem. Te dve devojke su vidale ranu, lečile mi telo pohabano...

Lečile?

Da, lečile mi i telo i um, bistrile mozak i razgovarale sa mnom...

Kako razgovarale, Tata?

Onako kako najbolje znaju, Sine moj, iskreno i bez uvijanja. Direktno, kako nikada niko sa mnom nije razgovarao...

Nikada?

Nikada do sada, Sine moj veliki. Do ovog trenutka dok se ti nisi meni obratio, posle toliko godina...

Na mene si zaboravio, Tata, mislio si samo na muziku...

To ti misliš, Sine. I to je tvoje pravo. Uostalom, sve će ti se samo reći u godinama koje dolaze. Ono što jeste bitno: Poštuj majku. To obavezno!

A, ti, Tata? Ko će tebe poštovati, Tata?

Poštuješ me ti, Sine, to mi je sasvim dovoljno. Ti si moje prvo slovo, azbuke i abecede. Moj smisao i moja najlepša pesma ikada napisana. Nisam bez razloga disao, hodao i živeo: Moje A. Zauvek...u mom svemu.

Gary Bramil 14/4/24.