Indukovana Koma
(Razgovor starog i jednog ne tako mladog rokera)
Poletele su vam ploče od vetra, izvolite
Mene to, da vam kažem iskreno, i ne čudi.
Ipak ste vi na vetrometini, kraj reke
Tako je, no, to ja nisam birao. Dosadilo mi je da me zapisuje komunalna i da non stop plaćam kazne
U to ne sumnjam, ipak ste vi obeležje grada i taj neki, po svemu sudeći, šmek koji nestaje...
Tako nekako. Doduše, šta zna nova samoproklamovana elita šta je ploča i knjiga?
I to što kažete
Da, da. Ili recimo kultura, uopšte.
Da...
Mene i ne čudi. Većina juri negde a koliko ja primećujem, i bez nekog posebnog razloga, zuje
Kako ide? Da li ih interesuju vaše ploče?
Pa i ne baš. Neko ko spašava situaciju su turisti, koliko toliko, ali, samo vikendom.
Fakt je da nije jazz festivala i svih tih gostiju, mrtvilo tj. Ništavilo. Verovali vi ili ne
Verujem. Kao da se izgubila neka gradjanska i to načitana intelektualna elita..
Nažalost, sve ih je manje
...neki su otišli van, a neko je umro...
Znate kako ja gledam na to? Ovako:
2012. je preminuo moj veliki prijatelj i veliki roker, Čika Dule. Ubrzo, njegovim putem je krenuo i Čika Ciga, Mama Rock. Ja to smatram velikim gubitkom za grad i uopšteno R'N'R. Kao da je tada umrla i neka, toliko prisutna, energija. Sve je utihnulo.
Čika Ciga? Kakav je to gitarista bio....
Jeste...
Koliko znam, saradjivao je i sa Bregom a i sa Bebekom, zar ne?
Tako je. Komponovali su zajedno, tj. Goran je sredio aranžmane za 'Naručiću mala, budjenje u 7'...
Da, da. Tokom služenja vojnog roka u Nišu.
Uh, koje je to vreme bilo, sve ama baš sve drugačije....
A, da li ste poznavali Čika Duleta Sretenovića?
Nažalost, ne
Neka im je laka zemlja, obojici...
Ustvari, previše dobrih i bitnih ljudi ovog grada je preminulo. Kada već pominjemo Mama Rock....Da li ste upoznati sa činjenicom da je poslednji pevač benda bio Darko, jedan fantastičan vokal, a ustvari i sin autora teksta 'Eva'?
Darko?
Da, veliki i krupni Dare, moj komšija...
Verujte mi, pratio sam Nišku Scenu i Daltone, Nešu Kenedija i Galiju, Kerber i Save i njegove Fleke...
Da... Veliki i Mali Sava i njihov bend...
I dan danas mi krivo što sam propustio njihovu promociju poslednjeg albuma...
Nisam ni ja znao! Gde, kad?
Sad i ne toliko važno... Mada, sam pogledao snimak na yt... Skoro je i Robi pojačao ekipu...
Jedan po jedan, šteta...
Velika šteta. Sada vas i razumem kada kažete Ništavilo...
Tačno. Doduše ima Niš novu i to mladu snagu. Drago mi je da i sada, poput Roka nekada, postoji prostor koji daje šansu omladini da kaže koju reč, kroz muziku...
To je lepo čuti. Znači, ipak, Niš živi?
Da, živi, na aparatima je dok ta omladina ne završi fakultet i svoju sreću potraži negde daleko...daleko od Niša...
Mislite da je to neizbežno?
Naravno. Da li ste upoznati sa činjenicom da svakoga dana Srbiju napusti oko 700 ljudi?
700!?
Da, no moju podršku imaju, neka idu na vreme tamo gde bih ih poštovali, inače će se kajati, kao ja...
Vi? Imali ste priliku?
Da, imao sam, pre tačno 15 godina. No, nebitno, ostao sam zbog nekoga kome sada nije stalo do mene...
Žao mi je što to čujem
Hvala vam, svakako. No, šta da se radi.
Sada živite od prodaje ploča i knjiga?
Da, preživljavam. Sam sam kriv.
A da li i vi pišete pesme?
Dobro pitanje, pišem, snimam, to mi je kao neki ventil. Pesma tj muzika zna da preformuliše tugu u sreću... Barem kod mene tako... I da, jako sam zahvalan ljudima koji mi pruže šansu za nastup
Nastupate?
Ne baš često, ali da, kada god se stvori prilika
To je lepi čuti! Ipak nije sve izgubljeno, poput ljudi koje ste pomenuli...
Da, nije ni izgubljeno a ni nadjeno, bar ne za sada. Ko zna. Ne damo se, koliko god da je društvo u nekakvoj veštačkim putem izazvanoj komi, ne damo se!
Sjajno! Znate šta: Želim vam da prodate danas nešto, uprkos vetru.
Hvala puno. Prkos uprkos! Prijatan dan.
Dovidjenja. Prijatno.
Коментари
Постави коментар