Gary Bramil Art Exhibit

Širim reč Dok su skupe patike hranili bogati sendviči, četvrt hleba i salama, najeftinija, izrodiše čoveka sa ulice Dok je šaren duks krasio klupu omiljenih djaka, taj luksuz stvori vrednog dečaka Potpis iz Kumanova garantovao je mir, prazan novčanik i osmeh sa postera, uskladio je put ka vetru i promaji Uz tu pesmu ali, ne u etru nastala je lepša iz ljubavi sa ulice, jedne bludnice Van svih okvira, van svih stejdževa, komponujem sonatu, bez reči, instrumental Zaglavljen na uglu, gde sunce prži, a vetar hladi, radujem se zaradi, radujem se susretu onog koji drugim putem hodi I dalje čekam, i dalje sanjam, golubove ganjam da ne useru moj rad O, kakav sam gad! Jer se borim da nešto stvorim, kandilom kadim i tavorim, u mestu, poput piste koju drugi šoraju Poput gliste, na kiši, pa, ti napiši, o putu svetom u potrazi za svetlom, gde caruje mrak... Širim reč. Gary Bramil 29/6

Nepoznati Jutrom šetam ulicom, susrećem poznate ljude, neprepoznatljivog lica Jutrom šetam sa osećajem paralelne dimenzije, jer, te oči jesu prazne Jutrom šetam poznatim ulicama, kraj prepunih kontejnera zatičem džakove hrane Jutrom šetam kraj obližnje pekare, prepune polupraznih novčanika Jutrom šetam ulicom bez mirisa, stare lipe ne dotiču tlo Jutrom šetam do kafea, na omiljen kapućino, koji me dočeka sa toplinom, kraj velike čaše vode Pogledom pratim užurbana tela, bez osmeha, koji krije savršene zube Neka čudna dimenzija, pomislih, umrtvljenih obraza i čudnijeg koraka Gde je nestala ona raja iz mog kraja, moje ulice, bez sjaja? Zašto su poznati postali nepoznati? Zašto reči kriju i gutaju knedle? Zašto nasilje trpe? Zašto ne sklone, sa pozornice, te stare krpe? Gde su priče, kom se kliče? Gde su ruke? O, kakva slabost! Jutrom šetam do mojih knjiga, ploča, pa se pitam glasno, u svom umu: Gde je radost? Gde je život? Suviše nepoznatih lica izrodi ulica! Jutrom šetam pa lupetam: Nepoz...

Sunce moga neba Žena, čiji sam čovek, ne živi u ovoj močvari punoj krokodila Žena, čiji sam muškarac, ne boravi na ovom smetlištu Žena, koja diše i zna da ljubi, iskreno, ne gazi pločnik a ni srce tudje Žena, koja sanja san poput mog, spava kraj vode, dok kmeči naša krv Žena čiji osmeh meni godi, je na slobodi, van Ništavila i uobraženih kokoški Žena koja  spreči  smrt, koja leči, ona kreči gnezdo, ona boji nebo, ona sija i prija Takva žena, zlata vredi, takvo čudo voli ludo! Dok druge meni kopaše jamu, sa novim suncem ja oterah tamu! Gary Bramil 27/6

Moja želja ne umire! Di si, Gerasime? O, drug moj, otkud ti? Evo, brate, da odem do pijace pre pakla... Da, znaš, brate moj, pakao, bukvalno... Jebote, kako ti izdržavaš na betonu? Ćuti! Nemam pojma! Kada ćeš odmoriti, tebra? Hmm... Kada se morska voda dovoljno zagreje To, bre! Inače, jesi li gled'o sinoć one manekene naše? Ma, gde nisam, burazeru! Takvo zalaganje nikada ne videh... Užas, brate moj, vredni! Kako funkcioniše njihov mozak? Mozak? Hahaha, dobra fora Znaš kako? Kako, bro? Telom na travi, mislima na splavu, jer... Jer? ...to naviklo a i vaspitano uz takozvanu 'ćirilicu'... Kakvu ćirilicu? Brate moj, tako te razmazotine bogataške zovu narodnu muziku! Narodnu? Misliš modernu? I to, tek, i sad' zamisli te tekstove i taj kič... Uh, bolje ne! Znači ~ ispran mozak? Tako je! Total, u fulu! To, bre, nema osećaj, nema empatiju, ma, nema ništa.... Ništa! A, pretplaćeni samo tako! Jesu, vala, sećaš se poteza Nemanje? Matića? To je druga galaksija, brate moj! Pristup, ...

Tamo gde ljubav caruje Sanjao sam da sam more, da milujem pesak Sanjao sam da sam voda koja spere mržnju Sanjao sam da sam talas koji miri zavadjene Sanjao sam da sam okean koji poji žedne Sanjao sam da sam galeb što deci osmeh izmami Sanjao sam da sam ostrvo bez ljutih ljudi Sanjao sam da sam plima i oseka što delfine vodi van predatora na kopnu Sanjao sam da sam živ, negde daleko gde me, konačno, ceni neko I sav trud, moj Sanjao sam da se budim, kraj tebe što sanjaš k'o i ja, nasmejana, dok samo meni šapućeš reč koja fali: Tata Sanjao sam i sebe ganjao, da budem bolji čovek, negde daleko gde prag ne postoji, a, ni podmetnuta noga Sanjao sam da dišem, da hodam, da lebdim iznad tela moje pokojne mati, mog jedinog oca, koji ode bez pozdrava Sanjao sam da sam živ, na pustom ostrvu gde caruje ljubav Gary Bramil 24/6

Rise of the Underdogs They thought we'd succumb, bow down to their rule, But little did they know, we're fire-armed fuel, In the midst of their game, in this land of deceit, We're the fallen angels, ready to retreat. Rise, rise of the underdogs, Unleash the fury, break free from the fog, March with rebellion, voices aloud, The time for revolution, here and now. Rise, rise of the underdogs, Unleash the fury, break free from the fog, March with rebellion, voices aloud, The time for revolution, here and now. We refuse to be silenced, we won't be ignored, Through the flames of defiance, we'll strike and restore, Their shackles are weak, their walls soon to crumble, In our quest for freedom, together we rumble. A savage storm of righteousness, Rebellion brews within our chests, No longer slaves, no longer blind, We've come to alter the designs. No more fear, we're carving our own fate, Our passion ignites, as we exclaim: "rebels create!" Through chaos a...