Moja želja ne umire!

Di si, Gerasime?

O, drug moj, otkud ti?

Evo, brate, da odem do pijace pre pakla...

Da, znaš, brate moj, pakao, bukvalno...

Jebote, kako ti izdržavaš na betonu?

Ćuti! Nemam pojma!

Kada ćeš odmoriti, tebra?

Hmm... Kada se morska voda dovoljno zagreje

To, bre! Inače, jesi li gled'o sinoć one manekene naše?

Ma, gde nisam, burazeru! Takvo zalaganje nikada ne videh...

Užas, brate moj, vredni! Kako funkcioniše njihov mozak?

Mozak? Hahaha, dobra fora Znaš kako?

Kako, bro?

Telom na travi, mislima na splavu, jer...

Jer?

...to naviklo a i vaspitano uz takozvanu 'ćirilicu'...

Kakvu ćirilicu?

Brate moj, tako te razmazotine bogataške zovu narodnu muziku!

Narodnu? Misliš modernu?

I to, tek, i sad' zamisli te tekstove i taj kič...

Uh, bolje ne! Znači ~ ispran mozak?

Tako je! Total, u fulu! To, bre, nema osećaj, nema empatiju, ma, nema ništa....

Ništa!

A, pretplaćeni samo tako!

Jesu, vala, sećaš se poteza Nemanje?

Matića? To je druga galaksija, brate moj! Pristup, ponašanje i on a i Neven Subotić... Uostalom, vidi se...

U pravu si! To se odmah prepozna...Znaš...

Da?

I drago mi je da ih čerupaju manekenke, šta su već...

Pa, da! No, zbog takvih neka bolja deca dižu ruke od Srbije...i pobegnu, bez da se ikada vrate...

Žalosno...

Mnogo... Bez obzira na uslove, dok su dečaci u dresu naše zemlje ustvari samo animir boranija sa splavova... Ne ide to tako!

Da...a, zamisli, mi se još nerviramo a gospoda ne znaju ni da trče...

To, tek! Sećaš se naših časova fizičkog i gimnastike kod Nedje?

Ma, gde ne! Imao sam upalu u početku, no, posle je sve bilo lakše i kako treba....

Nego kako, brate moj! Jedva smo čekali kraj časova da bacimo rančeve iza gola i da do uveče ili dok ne dodju stariji, igramo fudbal....

Uh...

I to druženje! Ove naše splačine prepunog novčanika, i ne govore medjusobno...

Bukvalno! Bar tako izgleda kada počne utakmica...E, a mi, se skupimo pa i dodamo nekog novog komšiju u ekipu i posle sok ili pivo.....

I to se odmah vidi...

Itekako. A, kada nešto ne ide, lepo se povuče krivac i idemo dalje...

Krivac je sakupljao lopte iza gola, sećaš se?

Tako je! Po zasluzi!

A, ko će danas sakupljati lopte? Ko je kriv?

Kako ko? Kriv je narod jer je zaboravio da promeni krivca za poraz, eto ko....

...od pobede do poraza...

...do nepoznatih ljudi, ulica i prilaza...

Uzdignuta čela, u jednom pravcu, a ovi, koji ostaju neka doručkuju sumpor...'mesto pšenice...

Pošteno, brate, pozdrav. Drži se! Tu želju ne lomi!

Moja želja ne umire! Nikada!

Gary Bramil 26/6

*Deo iz knjige 'Fiktivna Rutina'