Sunce moga neba

Žena, čiji sam

čovek,

ne živi u

ovoj močvari

punoj krokodila

Žena, čiji sam

muškarac,

ne boravi

na ovom

smetlištu

Žena, koja diše

i zna da ljubi,

iskreno,

ne gazi pločnik

a ni srce tudje

Žena, koja sanja

san poput mog,

spava kraj

vode,

dok kmeči

naša krv

Žena čiji osmeh

meni godi,

je na slobodi,

van Ništavila

i uobraženih

kokoški

Žena koja 

spreči smrt,

koja leči,

ona kreči

gnezdo,

ona boji nebo,

ona sija i prija

Takva žena,

zlata vredi,

takvo čudo

voli ludo!

Dok druge meni

kopaše jamu,

sa novim suncem

ja oterah tamu!

Gary Bramil 27/6