Gary Bramil Art Exhibit

Smrt U širokom luku klan mentaliteta revnosno odbija Smrt Bez potrebnih eksera razapeta Smrt odbija da laže i iskreno kaže: 'Klan je pljunuo istinu ignorišući život!' Višedecenijski mobing vlasnika kulture razvrstao je djubre, nesvesno il' svesno proklinjajući Smrt A, Smrt pleše, korake ne broji u inat bagri koja drži ogradu Sa strujom neurone kvasi, no Smrt se ne da, nikako da preda Jer, znate, to i nije prava smrt, to je istina koja boli zasićenu gomilu, koja se ukiseli od mržnje što plovi ljušturama njihovim Ova Smrt je istina što ne godi nikome! Ova Smrt je lek što bolest uklanja i primiri A, bagra puna sjaja to ne razume, znate zašto? Dušu nema, samo drema, usidreno sita ona hita ka smrti pravoj Živela Smrt koja srce leči! Gary Bramil 27/9 P.S. Smrt je COBI'S DEATH

Bez reči, Sunce se osmehnu Dok telo vapi za antistresom, duh napusti ljušturu Podmukla gorušica što je hrani pokvarena sorta, gde aorta srce siti, na suncu procveta Žlezda vrišti, drugom tišti bezobraznim rečnikom, tipičnim za ulepšani hod koji štuca Vetar lomi sluh a duh, koji ne trepće, štedi osmeh, šeretski poput strašila na promaji Mio zvuk golubove plaši, dok sa visine sreću dele sopstvenim pečatom Klavir vozi maestralno ulicom pešaka gde jure kutije na ledjima I, onda, slučajno ili po navici, ona kroči, vešto krijući u očima dušu što na tren ukoči vreme i ulepša dan Bez reči, Sunce se osmehnu. Gary Bramil 26/9

A, u Paklu: Andjeo Uprkos bludnicama lažljivim, bez stida, pojaviće se jedna kojoj mane  moje gode Čisto iz razonode desiće se ljubav što srce ne lomi, desiće se cvet tokom hladnih noći Ta neka što ne uživa u bolu drugih, ta neka što sija u mraku Bogata rečima koje zna da bira, koje zna da kaže a, da ne laže čim otvori oči Desiće se raj u ovom paklu  gde bižuterija sija a zlato se gazi Desiće se život dostojan osmeha, pristojnih obraza i bez odraza u um tudji Bićemo ludji poput pesama brzih što  uspore srce, da telo prodiše i izbaci toksine što stopala gore Uprkos mraku desiće se svetlo, koje će oslepeti svaku lošu narav što mi kopaše jamu Prkos uprkos Ništavilu što u ponor guta i vuče Vaš pakao postaće moj raj. Gary Bramil 25/9

Grabljivica Izvajano telo kamene biste ne krasi osmeh jer osećaja nema Savršeni zubi kvari vokabular nedostojan lepote sa kojom se zanosi pre napada na plen Lavice u srcu što im samo konto bitan jesu delić sitan, života jedinog Onda bulje krvavih zadnjica gde im bračna zajednica oči lomi Njihov plen biće žrtva što ponavlja školu života, nedostatak kulture a novčanik pun Predator na štiklama slomiće kost i pojesti srce, dok vam sam um ne zgadi Poželećete smrt na dvanaest rata, dok crv vam isisa krv iz vrata i duše Osmeh kamene biste dovoljno proste da zlopamtilo bude Pijedestal rezervisan samo za bludne opatice sa pločnika Niških, gde pritisak ključa zbog tog ogoljenog ratluka na akciji, non stop. Gary Bramil 23/9

Slike Reči Filmska traka pred očima vrti jedan te isti film Popločana pista 'našeg malog mista' blista, uz usiljeni humor pun jada i očaja Osećaj beznadežnog u vazduhu visi, dok čin sa promilom izbrisa mladost, prohodalu tek Obezglavljene pudlice poslušno gmižu, putem rasula i kiseline u grlu Dan bez žalosti omrsi brk nadutih stomaka što ih pojede mržnja i strah Muzika obogaćena agresijom i prostaklukom, poseja otrov na poljani što radja A, namenski gadja sirote što su teret vozu koji ka provaliji hita Nasukana na kopnu što iznedri ološ, omladina sa mržnjom u očima, žanje krv roditelja svojih Filmska traka pred očima u miru počiva, sledi spisak nepodobnih Jesi li to ti? Gary Bramil 22/9

Kotrljajuća Sreća Malene ručice isprljao je točak kojim hodi srce maleno Unapred zabranjene žmurke nadogradila je nemoguća misija: Biti dobar čovek uprkos uslovima koji ne postoje u močvari živog blata! I zlata kojim se diči društvo nenaviklo na glad i jeftine patike Besprekorno ispeglanog mozga, ograničenih shvatanja, za podršku što znači ne znaju, nit' priznaju Da je bitna k'o pomoć hitna, što u minut do 12 uključi svetlo u mračnom vilajetu Krv u inat plovi nepokretnim nogama što lete bez krila A sivila nikad više u imitaciji života zoo vrta, idiota bez kulture Ostavi trag samo nekom vidljiv, tom odabranom suncu što trud ceni! Kotrljaj i sijaj! Gary Bramil 21/9

Smrt Pred smrt lišće sa drveća horski unosi strah u kosti Oboji sokak svojom patnjom što glasno jauče kad plače: 'Umirite vetar! Ne želim pad u had i hlad! Hoću sunca! Moja zrnca pate za njim!' Posmrtni mraš kvario je zvuk potpetica umišljenih dama sa padina okolnih i oholih Tek poneko dete pusti suzu, jer ga san sustiže, i nervoza bude bliže Nestalo je poljubaca, taj ton je sada stran, nestalo je zagrljaja, taj čin je negde van ...Brežuljka kraj Nišave koja ćuti i nastavlja dalje, van gomile smeća i ogolelog drveća što bez snage osta Hladan vetar je uporno jahao ulicom bez smeha, ignorišući plač usamljenih grana Caruje Vrana! Gary Bramil 20/9

IQ Zašto bih ignorisao sebe ćutanjem? Zašto bih, poput vajnih prijatelja slavnih, ignorisao delo? Zar taj nivo da dosegnem? Ili se poput njih sagnem i prodam obraz? Moj odraz leprša u mraku, prkosi sili klanova večnih! Mojih reči tečnih što knedlu u grlu stvore dok im ne rastvore mozak, pametni Zašto bih ignorisao sebe ćutanjem? I lutanjem, od bine do bine, te miline kojom bižuterija sija i jednim te istim prija Ma, pustite vi to! Kormilom upravljam dok obraz ne uprljam, što će se desiti nikad! Četvrt veka moj glas truje, diriguje, dok im se stomak okreće jer puni im bol tudji njihove vreće budji A, progutaće cveće i sav izmet koji toliko vole, u crkvu mole, jer treba napojiti to Zašto bih ignorisao sebe ćutanjem? Poštujem ja sav znoj sopstveni, toliko dekada I tek, ponekada jaja me bole i pište koliko su bitne reči hitne, što ih procedite kroz zube ulicom dok hodate Onda lažete da vam je stalo A, sve vam je malo Svaki klub, svaki prostor reprizama se diči no, to im i priliči, jer idej...

Zvona Sumraka Sivilo je otrovalo uplakani um, odbijajući boje radosti Uz sve te moguće pakosti, mrak je oči prekrio Sočiva su štucala ime koje inspiriše Sivilo vrišti: 'Odustani!' Zar sada? Pri kraju? U susret žutoj traci, sevnuli jataci glodjući umorne kosti Zar da posti umorna noga? Zar da krije da zadovoljna nije? Sivilo grebe arterije, kandžama bez traga, kida O, bestraga! Van praga je čistije? Srećnije? Zvona sumraka paraju nečisti vazduh parka u centru, dajući do znanja da sunce je blizu Reka teče, umorna. Gary Bramil 18/9