Smrt

Pred smrt

lišće sa drveća

horski unosi

strah u kosti

Oboji sokak

svojom patnjom

što glasno

jauče kad plače:

'Umirite vetar!

Ne želim pad

u had i hlad!

Hoću sunca!

Moja zrnca

pate za njim!'

Posmrtni mraš

kvario je zvuk

potpetica

umišljenih dama

sa padina okolnih

i oholih

Tek poneko dete

pusti suzu,

jer ga san sustiže,

i nervoza bude bliže

Nestalo je poljubaca,

taj ton je sada stran,

nestalo je zagrljaja,

taj čin je negde van

...Brežuljka kraj Nišave

koja ćuti i nastavlja dalje,

van gomile smeća

i ogolelog drveća

što bez snage osta

Hladan vetar je

uporno jahao

ulicom bez smeha,

ignorišući plač

usamljenih grana

Caruje Vrana!

Gary Bramil 20/9