Staro Groblje​.​.​.​.​Mlada Du​š​a

Kada umrem

kremiraj me

i posadi na

starom groblju,

tu su moje Nišlije

prilegle da odmore

Možda i nikne

neko novo drvo

sa listovima zelenim

da igra na aprilskoj

kiši i vetru,

da ugosti najlepši

cvrkut

Da me tako novog

miluje ptica

dok mi peva na jastuku

stare Palilule

Spomenik i ploča

nisu potrebne

jer, moje je dvorište celo

Moje su komšije

istaknuta lica,

čast je biti

prosut kraj njih!

Omogući mi taj ples

na toj travi

Omogući mi taj let

na onaj svet,

u istoj klasi,

sa činom i odelom

vojnika sa Nišave

koga non stop nišane

A, on uporan!?

Kada umrem

posadi me na tepihu

kojim hode

moje Nišlije,

iz razonode

se provode

u mraku i meraku