Gary Bramil Art Exhibit

Vila i Mil a (Zbunila je Tvrdjavu Nišava koja plače)  'A, što plačeš, Vilo moja?' 'Tvrdjavo svoja a mila, osramotila me jedna sila' 'Zar to za sram zna, moja Vilo?' 'Brzo se i zbilo, Djavo će ga znati!'  'Vilo jedna! Nemoj njega prizivati!'  'Kamenu moj, obala me spopala!'  'Vilo moja, čudna ti je boja!'  'Ja te grlim, a, ti, tako?'  'Miluješ mi nedra, vedra, Vilo jedna!'  'Arterije mi kašlju, otrova su pune!'  'Zar one da te zbune, i to smeće silno, moja Vilo!?'  'Popušta mi telo, otpušta me majka!'  'Vilo moja, puna znoja stvorenja sa kopna, ne daj da ti popušta opna! Trebaš mi Vilo!'  'Tvrdjavo slepa, meni jesi lepa tako obnevidela, a zla si videla, na tonu!'  'Vilo! Bez tebe ni snilo, ni milo'  'Mila si mi, ti si, sestro stara!'  'Kako ne bi kada me dotakneš ti mi sa nogu spereš blato s' mozga neurednih' 'Tvoja Vila ja sam! A tvoj kamen, mo...

Ples u tišini nemog filma Provala oblaka donela je tišinu,  jecaj tek rodjenog lišća podno sokaka Dok su ploče dremale u mraku, jedna svetlost otkrila je oči Kišobran je ludovao vetrom širivši osmeh, pomislih u trenu,  da priupitam: Da li bi ste vi plesali na kiši? Da li bi ste vi ispružili ruku? Da li bi ste vi progutali ponos i pružili priliku da ukrstimo korak? No, to su šaptaji trenutka večnosti,  gde bi dve svetlosti raspirile vatru, do neba Izostao je ples,  ništa, sem, oblaka sivih no, tako se divih retkoj ptici u trenu...  Da li bi ste vi plesali na kiši? Da li bi ste vi ispružili ruku? Da li bi ste vi progutali ponos i pružili priliku da ukrstimo korak? Gorak je taj plamen neprepoznat u varošici pokislih ideala, blata i zlata Otrčao sam od nje,  svestan onog limita na kartici kao na traci nemog filma, bez reči..  ...samo klavir što prati glas andjela sa krilima, kraj groblja starog...dalje od sokaka.  Tišina i prašina,  ni podijum, n...

Ljubav koja cenu ima Ma! Znam ja zašto nismo bliski: Ti si princeza,  a, ja, bitanga sa ulice Ma! Znam ja zašto brišeš svaku mogućnost: Ti si princeza,  a, ja, bitanga sa ulice Vala, mala,  previše si mala,  a, ja, konj od dva metra Ma,  i kada bi se drala, mala,  ne bih te ni čuo Samo bi obuo cokule svoje,  potom bi sjurio niz ulicu, moju Ma!  Ne bi me pronašla ni tvoja brigada specijalnih, kojom se dičiš kada  upriličiš kurcšlus... Šlus!  No!  Raduje me  tvoj osmeh,  sa visine uspešnih... ...gde ni moje novo mesto ne zalazi često u eliti pripitih Ma! Znam ja zašto nismo bliski: Ti si princeza,  a, ja, bitanga sa ulice...  ...nedovoljno bogat da bih kupio tvoju ljubav  koja cenu ima.  Gary Bramil 15/5/26.  

Sunce plače u maju Sunce plače u maju dok oblaci za njegove suze ne haju Sunce plače u maju iako svi to znaju da zablista mu ne daju Sunce plače u maju uz bluz sa ulice mamurluka i belog luka Sunce plače u maju tu, u mom kraju, gde uveliko traju mučnine Te silne paučine obgrliše sunce jer se lepo smeje, i greje Nije odustalo sunce, samo se preselilo niz sokak, u blizini, štuca Sunce u maju plače dok ga tlače suvišni organi organizovanih Sunce se ne boji, samo se pritaji iza lešnika, tu gde i komšika.. Obnevidela jer je skrenula da ne bi susrela i videla sunce, kako plače I, dapače! Sunce se osmehnu očiju suza punih ~ da se i ja zbunih Ne videh nikad' taj sklad na obrazima, gde uprkos nebeskom vetru sunce se u etru pohvali Zrakom i merakom, kako samo ono zna, kad' prizna da je živo Sunce plače u maju tu, u mom kraju, gde baš svi traju u inat oblacima sivim Ja mu se divim! Zato i živim, uostalom! Znam da tugujem za energijom i sinergijom nestalom, odbeglom I sam zaplačem, zašto b...

Sada te poznajem Ti se mrštiš kad' me vidiš, dok se ona osmehne!  Ti se mrštiš kad' me vidiš,  jer ja ignorišem zlo!  Ti se mrštiš ~  baš se jako trudiš da upropastiš dan no, tebi to ne ide!  Ti se mrštiš,  boriš lice kompleksom sopstvene medje A, ja bih sve redje da ti gledam oči!  Ti se mrštiš jer me ne poznaješ,  predrasude tebe more Ti se mrštiš puna sebe no,  mala, znaš kako: Ko te jebe!  Tvoju baštu  drugi plevi!  Zauzeta jesi,  nesrećna,  što hleb ne bi  da mesi!  A, kamoli, palačinke!  Či, Či, Či, Či, Činke!  Ti se mrštiš  gladna pažnje od ljubavi koju si  po sopstvenoj  volji sahranila Mom srcu si zabranila da se zaljubi u tebe Hvala ti.  Zahvalan.  Sada te poznajem.  Gary Bramil 29/4/26. 

Vole, Tebe Vole Pao sam sa neba kraj one što je izmakla svoj zagrljaj Pao sam sa neba očekujući ljubav od nepoznate Pao sam sa neba i povredio srce svoje a noge je dočekao beton Pao sam sa neba promašivši suštinu,  duše nemaštinu Ipak me je prigrlila ulica,  usled lažnih udica kojima slepo poverovah Pao sam sa neba da bi završio školu,  uprkos lažnom idolu Neko je davno rekao: 'Sam pao, sam se ubio'  No, ja sam znanje produbio!  Dok su koraci njeni odzvanjali hodnikom zgrade,  primetio sam jedan detalj: Ni pedalj sopstvenog uma nije vredan njene šume, ni druma,  te slepe ulice što sokak nije!  Pao sam sa neba jer, tako, ustvari, treba,  i zato ne osvrći se vole!  Ipak...  Vole, tebe vole.  (rekao mi Otac, dok je bio živ)  Vole, tebe vole!  Gary Bramil 11/ 5/26.  

Ljuta Faca [Bunca ispod Sunca] 'Ljuta Faca' zvani Braca, nesvesno utoli žedj, prokletih 'Ljuta Faca' zvani Braca, obrnuo je igricu, pojeo čokoladicu, voleo i Nadicu Ta, 'faca ljuta', od prekoputa, stalno luta, beži mu sa puta! 'Ljuta Faca' zvani Braca, nekad bude silan junak, opelješi ženska srca pa u pesmama bunca! Bunca! Ispod sunca! 'Ljuta Faca' Braca zvani, jednoj tako srce rani, sa pesmom na sahrani! Le le! 'Ljuta Faca' zvani Braca neke rime non-stop baca, u gradu gde bejaše rodjen, pa preporodjen, Konstantin Auuu! Ta, faca ljuta, od prekoputa, stalno luta, beži mu sa puta! Jer! Podariće ti ljubav, zamisli! Kad ga sretneš dobro razmisli! Ma, znaš kako: Ignoriši! Samo bodove upiši! Aha! U ta silna i elitna ljubakanja i plakanja, na mreži... Tu ne zateži! Jer, možda se pojavi jedan Braca, takozvana ljuta faca...I, šta ćeš tad? Zagrljaj? Hej! Zamisli: Bunca ispod sunca! Gary Bramil 10/ 5/26. *Hvala  Kristijan Pavlovic  za sjajan epitet ...

Ona se bori sama Čini mi se da sam susreo pesmu Čini mi se da sam prepoznao oči te Onda sam potrčao, za njom, jurio je ulicama grada Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Tražio sam je po Margeru, sve do Dušanove, do lutkarskog A, nje nema, samo trag note Čini mi se da sam susreo pesmu, slučajno Tražio sam je danima, i po pljusku, i po vetru, a, nje, nigde Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Tražio je po Čairu, oko hale, oko stadiona, a, nje, nigde, vala Lutao po Bulevaru, kraj Nišave, sve uz kej Ni glasa, samo trag, nota Ustvari, bio je to ključ! Notna sveska što sve zna, sve, osim nje, pesme Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Onda sam preko mosta, oko Tvrdjave, rekao 'dosta!' Ti, ustvari, nisi pesma! Samo ličiš, da si, nervozna si! Dok sam ispijao 'Monkey Brain' u Planinarskom, pojavila se, no, ne javila se... Možda to i nije ona? Zar mene da ignoriše? Sigurno! Ona nije! Usred Čaršije, dok lije!? Prošetao sam dušu, osetivši, i setivši gde ...