Gary Bramil Art Exhibit

Nikada Njen Autogram na papiru spaljen je na lomači,  uprkos obećanjima  datim I onda shvatim da izgubljeno vreme ne nosi svoje breme No, precrta lažni osmeh,  vlažni doseg preopterećene romanse, naizgled lepe Nikada njen!  Od ljubavi odvaljen,  zaslepljen i snen...  Nikada njen!  Pobačeni mladež ni prodisao nije,  ni prohodao, ni rodio se nije, nigde te čarolije...  Oni živi su se radovali mojoj uličnoj klimi ~  toj plimi betonske ringle prepune ljuštura i kalaštura...  Nikada njen!  Od ljubavi odvaljen,  zaslepljen i snen...  Nikada njen!  Nova sećanja sad' brišu  stara, prastara, sa oltara lažnih samoubica ljubavi Nikada njen! Oduvek svoj! Ljubav u doba Gere došla je do te mere: Da se smuči, da me nauči... Ne veruj namrštenoj kučki!  Gary Bramil 29/5/26.

  Izvini, Bella Izvini, Bella,  izvini što ti zabraniše da svoju decu vidiš Izvini, Bella,  izvini što ti zabraniše da svoju decu hraniš Izvini na zlu koje se odomaćilo na ovom prokletom tlu... Ne oprosti onima što ti ljubav uskratiše!  Onima što dom tvoj urnisaše!  Ne oprosti!  To su jako prosti i neobrazovani,  ali jesu omiljeni Ovo društvo  takve voli...  Tom zlu se moli!  Tvoj je dom u mraku,  tom 'meraku' nadošle poplave agresivnih Izvini, Bella,  izvini što ti zabraniše da svoju decu vidiš Izvini, Bella,  izvini što ti zabraniše da svoju decu hraniš Da se smeješ,  srca da im greješ,  u ovoj poplavi kiča i jeftine časti!  Izvini, Bella.  Ne oprosti onima koji su jako prosti!  Ne oprosti tom zlu!  Ne oprosti tom dnu!  Ne zaboravi to crnilo što ti dom u tamu zavilo!  Izvini, Bella.  U zle si predele sletela verujući da ovde nisu ljući...  ...no, jesu! Najgori!  Ovde...

Prohujala Svetlost Prohujala je sokakom poput vetra koji stanuje tu... Njene oči su se osmehnule na tren,  ubrizgavši nadu...  Da i u mom gradu prebivalište ima jedan Andjeo Prohujala je sokakom poput vetra koji stanuje tu... U haljini boje višnje poput uzvišenog bića, zasjala je Moje zenice su upile dozu vitamina koji poprima ljubav...  Na prvi pogled Mogao bih u nedogled opisivati i prepisivati emociju I dokolicu sokaka poput svetilišta,  emocija izletišta Prohujala je sokakom poput vetra koji stanuje tu... Pružila je ruku,  nevidljivu, nesvesno mi probudi oči... Milujući dušu!  Budam sam,  kraj nje, kraj vetra, cimera bezbroj primera, retkih.  Gary Bramil 26/5/26. 

Suština Života Jednog Tate Ugledao sam prosjaka na ulici kako broji hrpu novčanica Primetio sam opravdan sjaj u njegovim očima i ples prstiju Zatekao sam sebe sa težinom kostiju,  kilogrami su pobegli od mene Nisam osećao preumorna stopala kada me je spopala jedna obična misao: Smisao života Susreo sam nasmejanog oca kako sopstvenu krv uči ponašanju...  Jako srećna, krv,  upijala je reči i i uživala u retkom trenutku suštine Spazio sam,  redjajući ploče,  kako kiša poče,  da nahrani žednog Pomislio sam da su suze, moje,  one što mi gnoje dušu, odavno... U izlogu knjižare uvideo sam duha,  ukočenog, iako bez podočnjaka...  ...krhka senka nekadašnje energije dotakla je dno,  silinom promašenih Jedino što je gvirilo su oči, zenice,  života ukrštenice,  držale su plamen...  ...ljubomorni kamen,  na onaj svečani trenutak kada mali zavijutak ne trepće, od sreće...  ...jer, kraj oca raste Moje oči će preživeti srca kata...

Rodjeni Brat Sećam se ~  Devedeset devete, u ratu,  napisah pismo bratu iz vojske, iz države Crnogorske...  To koliko fali...  i da ga voli brat mali Stariji i mudriji,  brat ko brat, dok je besneo onaj prokleti rat, nedostaje...  Kao i danas,  moj namrgodjeni brat Vreme je sad kao mirno a, ustvari, tiho i nemirno...  Opet je brat daleko a i život nije ček'o da mu kaže drugi neko...  Grad Niš, naš grad,  nije ni isti kao nekad' a ni mi koliko želeli pitanje je da li bi umeli i jednom godišnje slučajno se sreli...  ...hteli ne hteli...  Moj stariji brate, dok grad bije tvoj grad i fali ta krv ista reći je lako ~ obraza čista: Da život obojici u zdravlju zablista Jednog popodneva  kada je grad tukao grad,  shvatio sam koliko mi nedostaje moj jedini... ...rodjeni brat.  Gary Bramil 26/5/2016.

U tebi ljubav počiva Gadim ti se!  Gadim ti se,  i na tvoje lepe sise!  Gadim ti se!  Gadim ti se,  i na tvoje lepe sise!  Hej, ti, paranormalna,  zašto nisi normalna? Ne poznaješ me lično,  a, ti, nisi odlično. Jel' da?  Naprotiv! Jesi li zrikava?  Jesi li zrikavac?  A, da se ne lažemo,  mračna si, nisi ti svitac!  Hmmm!  Gadim ti se!  Gadim ti se,  i na tvoje lepe sise!  Gadim ti se!  Gadim ti se,  i na tvoje lepe sise!  Wow! Wow!  Kada god  sretnem te! Kad' god  sretneš me,  kolutaš očima u tebi ljubav počiva Elem,  nisi ni melem!  Imaš dijagnozu za tu tvoju nervozu?  Sumnjam!  Gadim ti se!  Gadim ti se,  i na tvoje lepe sise!  Gadim ti se!  Gadim ti se,  i na tvoje lepe sise!  Seti se!  Ja te, bre,  ne poznajem, no, gde god odem sretnem te. Hmm!  Opet predrasude meni sude! Auuu!  Vidi muke! Haha!...

VV Velelepna vila oronula u prirodi sve redje meni hodi Novo proleće ignoriše leptira koji zna da doleće Pupoljak se probudi,  praznim sokakom uzbudi  Ništavilo, na prečac Velelepna vila što bi moja bila,  najzad uhvati san Dok su oči mirovale,  soj ptica grabljivica udesi ton sna na javi Plavetnilo sunca u očima predoči buduće tragove Zaostavština je očigledna: Velelepna vila je izgubljena u prostoru,  nedoumice dok nehotice plevi  osušenu njivu Izgubljena u prostoru Velelepna vila oronula u prirodi sve redje meni hodi Novo proleće ignoriše leptira koji zna da doleće Pupoljak se probudi,  praznim sokakom uzbudi  Ništavilo, na prečac Velelepna vila što bi moja bila,  najzad uhvati san Dok su oči mirovale,  soj ptica grabljivica udesi ton sna na javi Plavetnilo sunca u očima predoči buduće tragove Zaostavština je očigledna: Velelepna vila je izgubljena u prostoru,  nedoumice, dok nehotice plevi  osušenu njivu... Velelepna vila m...

Promajo, Volim Te! Sretnem ti ja tako Promaju, sokakom izbeglica ljubavi Sretnem, i da je ne ureknem, pogledam, direktno u oči, toj hladnoći sa vetrom Nišave na ramenu I, NIŠta, prećutim, a, vala, svašta bih joj rekao no, eto, nikako da se usudim, nikako! Ćuti Ona. Ćutim ja. Tako danima! Godinama! K'o posvadjani u braku. Poput ljubavnika. Ma, tuga velika! Ta tišina... Ponekad nam se u filmu našem nemom pridruži i prašina, i to baš primetno, namerno! Samo da bi mi golicala sočiva u očima no, ja eto ne hajem, niti tome dajem značaj Zašto bih, uostalom? Eto, recimo, danas: Nekako mi ljutito pridje s' ledja, Promaja! Kakva kraljica sokaka! Podmuklo, zar ne? No, vidi mene! Zagrlih je tako, vala, punih devet sati! Zar će ona me zajebavati?! How. Yes. No. Devet sati nećeš ti meni mrdati i zujati, i flertovati okolo! Ni slučajno, mala! Kome god dala... ...obećanje! Nix, bre! Ni prašini! Ni tišini! Ni keju! Ni Nišavi! Ti ćeš kod mene samo marširati i mene šarmirati! Jasno? Krasno, prvok...

Vila i Mil a (Zbunila je Tvrdjavu Nišava koja plače)  'A, što plačeš, Vilo moja?' 'Tvrdjavo svoja a mila, osramotila me jedna sila' 'Zar to za sram zna, moja Vilo?' 'Brzo se i zbilo, Djavo će ga znati!'  'Vilo jedna! Nemoj njega prizivati!'  'Kamenu moj, obala me spopala!'  'Vilo moja, čudna ti je boja!'  'Ja te grlim, a, ti, tako?'  'Miluješ mi nedra, vedra, Vilo jedna!'  'Arterije mi kašlju, otrova su pune!'  'Zar one da te zbune, i to smeće silno, moja Vilo!?'  'Popušta mi telo, otpušta me majka!'  'Vilo moja, puna znoja stvorenja sa kopna, ne daj da ti popušta opna! Trebaš mi Vilo!'  'Tvrdjavo slepa, meni jesi lepa tako obnevidela, a zla si videla, na tonu!'  'Vilo! Bez tebe ni snilo, ni milo'  'Mila si mi, ti si, sestro stara!'  'Kako ne bi kada me dotakneš ti mi sa nogu spereš blato s' mozga neurednih' 'Tvoja Vila ja sam! A tvoj kamen, mo...