Gary Bramil Art Exhibit

  Na koraku svakom istina gola Kaže Bata Saško: 'Ti očekuješ ljubav! Ne postoji to!' (Tačno!)  Kaže Bata Saško: 'Svaka želi pare! Tvoje!'  (Tačno!)  Kaže Bata Saško: 'Moraš da je izvodiš,  inače ništa! Večna lovišta!  Vala, tačno! Jalovišta!  No, neka one izvode, feminizmom se vode!  Kaže Bata Saško: 'Da im platiš večeru!  Krpice! Cipelice!'  A, jel'?  Neka zaradi sama!  Kaže Bata Saško: 'A, ti, hoćeš ljubav!?  Ne postoji to!'  Jeste, Bata Saško!  Ne postoji, ništa sem prostitucije, na nivou!  Kaže Bata Saško: 'Mnogo ti očekuješ!  Hoćeš da ti rodi,  da ti kuva! Mnogo ti to želiš, Baki!'  Jeste, Bata Sale!  Nema više šale,  a, ni osmeha!  Nit' duše u očima!  Izumrlo je to!  Kaže Bata Saško: 'Tako je, Baki!  Sada ih kara svaki!' Tačno.  Baš je mračno.  Gluvo doba dana gde je sve reklama, meni jako znana ~  Sa ulice, žile kukavice.  Propast porodi...

Seta Zamolio sam Boga da u snu nadje lepše odelo ovoj dobroj duši Zamolio sam Boga da u snu nadje bolju kuću ovoj duši dobroj On mi nije uslišio molbu! Zašto? Zar je teško odleteti u san? U neki lepši dan? Pomolio se od srca jer snage više nemam Ispunio mi želju nije! Zašto? Od srca je!  Zar da i dalje grca na ulici? Stidi se, Bože! Nagradi loše! Zlato im nosi! Drugo i ne znaš! Iz duše moje proste zamolih te za uslugu i da uzmeš svoga slugu što je ceo život to No, tebi se može,  tebi se slože sve kockice u glavi, pa kazniš, dok bogate maziš! Zamolio sam Boga da me odvede u san,  u neki lepši dan ~  ostao je bez teksta! Licemer! Dobra duša traži novo telo,  a ne opelo i taj glas haljina crnih! Što se bunih? Dal' se zbunih? Telo svoje nudih licemeru što  nagradjuje loše!  On odbi  neiskvarenog a pokvarenog čija duša plače! Dapače! Ni sopstvenom  a ni božijem sinu dobrota se ne svidi! Bljak! Mrak!  A, bre, Marija! Vaspitala si isto nešto št...

Savršena Izgubih godine pišući pesme, izgubih noge jureći bine da predstavim svoj rad i svoju reč Izlizao sam tabane klizajući se životom u brzini neprilagodjenoj     sopstvenom telu Pretvorih se u pepeo koliko sam se nadao i strepeo tražeći pravi stih da pokažem vama koji to ne zaslužujete Zašto bih se dopao tudjoj krvi i bio prvi na njihovom zidu Oštetio sam krvne sudove trudivši se da vam se dopadnem Moja pesma i moj film, nedovoljno fin za vas... Izgubio sam vreme, bez dileme, na vas     i savršenoj pesmi koja je završena, tako savršena Moj najlepši stih, moja iskrena strofa Moje savršeno telo, moje remek delo!   Volim to čudo moje! Volim te rebro moje! Moje oko Moje telo Ti si moj vid Ti si moj sluh Ti si moja krv Moja želja ispunjena Moja duša neiskvarena       Najlepša pesmo, što je napisah ikada, Volim te! Tata. Gary Bramil 21/11/2019.  

Dolina Odbačenih Lutaka Van granica  smetlišta oskarovki živi osmeh Van granica namćora poluraspadnutih živi duševni mir Van sterilisanih a sitih ološkinja živi svetlost U dolini tame ovde čame same,  uzdignutog nosa i bez razloga ponosa Van granica  smetlišta oskarovki živi osmeh Van granica smetlišta gde caruje podsmeh Van granica baksuza iskrena suza sramota nije A, ovde se lije!  Ovde se kune!  Ovde zna da trune svaki pokušaj,  mozgova okršaj Zato je stopa nataliteta niska,  možda je i do vriska kojim veštice kolju onu polovinu vrednu i, svakako, bolju U dolini tame ovde čame same,  uzdignutog nosa i bez razloga ponosa Uništeni temelji porodičnog stabla gde štrokava nimfomanka postade svraka,  jedna grabljivica i bolesna guzica U takvoj dolini tame ovde čame same,  uzdignutog nosa i bez razloga ponosa Ovo je dolina odbačenih lutaka,  ženskih ludaka isteklog roka, prepune poroka Dolina Odbačenih Gary Bramil 26/1/26.

Nevidljiv za vidljive Odsustvo ljudskosti unakazi bliskosti i bilo kakvu potrebu za radnom snagom Ignorisanje sitih što budžetom drže monopol tržište preminu Maloumni i ogavni precrtaše poruku koja se konkursu radovaše, uprkos ulici Vazduh ja sam,  nevidljiv za vidljive,  unapred obrisan ja sam zbrisan Prazan frižider jauče u mraku,  dok nameštaj pleše u prašini Bez veze je bezveze, čak i za one što se usudiše javiti na već namešten konkurs Bez odgovora jer, tako funkcioniše onaj što u medijima diše,  hvaleći fabriku lutaka Vazduh ja sam,  nevidljiv za vidljive,  unapred obrisan ja sam zbrisan Prazan frižider jauče u mraku,  dok nameštaj pleše u prašini Zar odustati?  Čistog obraza nestati?  Konkurisati  prestati?  Od ljubavi do elite -  honorarno se smeju svite!  Vazduh ja sam,  nevidljiv za vidljive,  unapred obrisan ja sam zbrisan Prazan frižider jauče u mraku,  dok nameštaj pleše u prašini... ...a, u tiš...

Pod glazurom Ništavila Pod glazurom Ništavila jedna duša se razvija,  senilna i jako umorna Pod glazurom Ništavila mladost se savila,  nekada i javila, u prolazu Pod glazurom Ništavila gorak ukus osta' jer,  dosta se toga izmenilo Pod glazurom Ništavila ni burek više ukusan nije,  tu lije prostakluk, na tonu Pod glazurom Ništavila za svoga se ne navija,  no, se gazi, u ekstazi To mesto, u mislima često zaobilaze i rode, ništa sem zmija otrovnih, stomaka punih Pod glazurom Ništavila su podmetačine česte,  i to zadovoljstvo crknutih krava Tu ne postoji prava!  Pod glazurom Ništavila sada se udomila nova rasa raznih pasa i matica bez krune Tu se kune, tu se svlači,  tu se tlači onaj što je slab!  Sa zadovoljstvom, zar ne?  Pod glazurom Ništavila se prerano vene jer,  baš tu krene propast od vernika raznih,  u dušama praznih! Pod glazurom Ništavila caruje vetar, caruje depresija onih što siti jesu, u svom plesu...  ...preko um...

Jedna Vila ljubi Sunce  Jedna Vila ljubi Sunce što zna plesati na vetru Jedna Vila ljubi Sunce ne očekujući ništa zauzvrat, NIŠta, sem ljubavi lepe  Jedna Vila ljubi Sunce i tad napoji osmeh retki Jedna Vila ljubi Sunce što zna s'jati, u tišini Jedna Vila ljubi Sunce dok mu krila nanovo niču I to Sunce se ljutit' ne znade no, Vilu zagrli, da je zagreje Jedna Vila ljubi Sunce dok se vetar kičmom lomi Sunce od sreće utonu u san,  Vila je njemu omogućila dan, novi, da plovi ispunjen energijom koja plaši slabe, one bez emocija Jedna je Vila poljubila Sunce potpuno nesvesna svoje veličine,  da se vine, do mlečnog puta,  gde zna da prošaputa i ne zaluta: Vila je dama što ne sme biti sama! Sunce je gospodin odenut Vilom što mu srce greje, uprkos oblacima, uprkos dolascima i odlascima~ SJA! 💛   Gary Bramil 5/2/26.  

Devojci Ko pre devojci ~ minus na računu Ko pre devojci ~ kidanje živaca i duše Ko pre devojci ~ praznina na promaji Ko pre devojci ~ prevara na vidiku Ko pre devojci ~ pobačaj krvi iste Ko pre devojci ~ urnisana podsvest Ko pre devojci ~ kukanje baba drugarica Ko pre devojci ~ leptirić na ledjima Ko pre devojci ~  bliže grobnom mestu Ko sa djavolom u obliku žene porodicu želi ~ sveća bez plamena kraj jastuka smrdi Ko se i usudi podmladak da mašta njega ubi tašta sa otrovne poljane...  ...što više ne radja,  niti će ikad promeniti svest mesa na akciji. Ko pre do Kobre ~ papreno plati svoju naivnost. Gary Bramil 14/1/25.