Branko

Školski?

Da...

Školski? Ti si!

Svetlana? 

Da, ta sam!

O,  gde si generacijo!

Evo, tu, kraj tebe, školski! Kako si čoveče?

Eto, ok, hvala na pitanju. Ti?

Šetam po gradu pa sam te uočila...

Prepoznala...

Gde ne bih, bili smo klupa do klupe... Zar se ne sećaš 'našeg' Branka?

Kako da ne, školska. Bili smo klinci i naše odeljenje jeste bilo najbolje...

Pa, dobro, sad... Iz ovog ugla, možda...

Možda? Zar nismo imali najbolju i naj nervozniju učiteljicu Ivanku?

Jao, gde se nje seti... Uvek nadrndana....

Kako da ne! Sigurno da neko od naših iz odeljenja i dalje ima traume zbog te večito namrštene učiteljološkinje!

Hahaha, sada si me baš nasmejao, školski!

Pa, ozbiljno! Uvek je imala favorite i one skuplje obučene... Nikako nije priuštila priliku slabije materijalnim djacima da poprave ocene pošteno....

Tačno...

..kao, evo tebi dvojka, ne znaš ti za više...

Užas!

...budi srećan a to što si se spremio i marljivo učio ~ ne vredi!

Šta da ti kažem, školski... Sve si rekao...

E, mi, večito na lošem glasu.... 

Dobro, budi iskren: Jel' ste vi muški redovno lomili prozore kada bi igrali fudbal?

Tačno! Onda bi sakupili novac i to regulisali... Dok su favoriti tužakali i pili koktu ispred obližnje sodare, kod Neše...

Da, školski, sećam se toga...

Ne znam da li pamtiš naše oduševljenje kada nam je učiteljica odsutna pa dodje čika Boško, učitelj, da je menja i priča nam viceve...

To! To su bili časovi, školski! Totalni kontrast od Ivanke... Milina, za promenu... Sećaš se, u petom, Miće Meksika? 

Legenda! Kako da ne! Mada, Nedja nije loše izgledala, školska... Uz našu nastavnicu istorije, Slavoljupku....

Trašava ali vitka za deset?

Ta! Šampion! Za razliku od Ivanke i Cece, matematičarke, rado je dozvoljavala djacima da se iskažu...

Cecu ne spominji! Ona njena krilatica 'brza brzina'! Uh!

Hahaha. Školska, to je tvoja imenjakinja, a ti, tako?!?

Haha, jeste, vala. No, nisam volela matiš....

Ko je voleo, školska...

Sećaš se Vinke? Ti si jedva čekao pismeni da se raspišeš na bezbroj strana! Hahaha

Vinka, jedna jedina. Unikat! Pobogu, školska! Zar da se obrukam u školi koja nosi ime velikog Branka Miljkovića! To, ne, nikako!

U pravu si, Braco. To potpisujem!

Neka lepa vremena....

...lepša od ovih sada, to zasigurno...

Čudno da nikada niko ništa nije organizovao povodom godišnjica i to....

Dragi moj školski, nemam pojma. Možda i jesu, ali bez nas... Otudjili smo se, svi...

...svi...

Ostaće nam Branko u sećanju....

...da ne prizivamo više duhove, školska...Uzalud budimo nostalgiju, draga moja... Uzalud.

Gary Bramil 14/6

*Deo iz knjige 'Fiktivna Rutina'