Korzo

Danas ranije zatvarate?

Recimo, prazan je grad... 

Prazan... Možda zbog gradske slave?

Ne pratim, iskreno, mada...

Mada?

...u komšiluku mom biće vašara...

Vašara?

Da, da, kako drugačije nazvati to...

A, vi, mislite na 'Veče?

Tako je, baš na to. Izgubilo je smisao, niti su to isti ljudi...

Kako nisu?

Nisu, jednostavno je. Pamtim razgovor sa mojim prijateljem Ratkom, i njegovo sećanje na korzo, na dame i na nivo...

Nivo?

Da, nivo i to u svemu ~ od fantastične gardarobe, haljina i gospodskih manira...

Vi mislite da ih sada nema?

Verujte, i nema. Znate, kada god, recimo, otvorim ili zadržim vrata nekom, nailazim na pogled koji strelja moje reči 'Izvolite'...

Zar dotle došlo?

I na moje reči 'poštovanje, dobar dan' a i na 'prijatno', 'kako ste'.…

Strašno! Šta se to desilo sa ljudima?

Kako šta? Izgubili su dušu ubrzo nakon prodaje obraza...

Obraza?

Da. I ko zna čega još... Najgore od svega je agresija njihove dece, unuka... Ponavljam, streljaju pogledom usput veličajući nešto što i nije za primer...

Znam! Vi mislite kako na nedostatak empatije i osećaja za lepo...

I na to, svakako. Vidite, nemoral recituje deci uspavanke, to je činjenica...

Lepo ste to sročili... Vi ne pripadate ovom podneblju...

Pripadam, uvek to ističem no, na toj pisti neka glista blista... Pre i posle kiše, poput puževa, dok ne završe u loncu u kući Čaja...

To da, kod Neše Travke...

Jeste...

A, da li vi, u ovoj dimenziji, uopšte vidite nešto lepo?

Vidim i to boju u vašem glasu, intonaciji, dikciji... Vidim i to tek sada kraj naše Nišave, leptire koji mi grizu stomak... Dok su večne gusenice kraj pruge na paliluli...do jutra.

Gary Bramil 3/6

*Deo knjige 'Fiktivna Rutina'