Svetlost Večna

Dok korakom

koračah

u nepoznato,

svetlost,

već poznata,

vid mi osveži,

pa progledah

kad ugledah

Dok sam

korakom grabio

i poput muve zujao,

svetlost već poznata

osmeh mi stvori

Bez komentara

ostah bez inventara

što mi srce pumpaše,

krv moju svetu

Koračam i

uživam u svetlu,

zapanjen i

bez reči

Svetlost se ispreči

i podari mi snagu

U sekundi je

život promenio tok

jer svetlost ta sija

i prija, meni

Moja krv u veni

sada ne talasa

no svojim putem

ide i hoda u

beskonačno

plavetnilo,

uprkos sivilu

Sijaj. Prijaj.

Na distanci.

Ispuni dušu toplinom

koja je u očima

posmatrača svetlosti

O, moja večnosti!

Gary Bramil 13/9