Prljava Lepotica

Stomak sit osta

nakon posta,

dobivši poklon

Stomak sit osta

probudivši nadu

u čudnome gradu

Oči zasuziše

glancajući obraz

smrznut u februaru,

mesecu ljubavi

Koraci su vodili

vilicu sa zdravlja doma,

gegajući umorne noge

Klinci su vrištali

na odmoru velikom,

jureći nju ~

Lepoticu prljavu,

koju život ne poštedi,

izazvavši borbu,

svakodnevnu

Setih se poklona,

što kraj kolena mojih

caruje kesom

Zastala je na tren,

uvidevši nadu u očima

prolaznika slučajnog

Poverenje se sticalo

nekoliko sekundi,

na vetru kraj

odbeglih klinaca

Podelivši poklon,

osmehnuo sam dušu,

zadovoljan što mogu

da pružim i uslužim

prljavu lepoticu, sa

kojom se sporazumeh

Zgrabivši poklon kraj

kontejnera koji odglumi

jelku, što sija, nestala je

ona što oduvek prija...

...u danu kada

samoća ubija.

Gary Bramil 6/2/25.