Van Granica Srca Mog

Jedna kuća

knjiga puna

posta' naslon

ledjima jednim

Njene usne

prigrliše obraze

jednog čoveka,

srećnog

Uživali su

u trenutku,

u dodiru sa

univerzumom

Zagrljaji su

topili drvo

kućice što

hleb mesi

Hladovina je ta

zasjala u trenu,

dvoje ljubavnika

zaljubljenih

Milovanje ne

presta nit' nesta,

dok ruka njena

kosu mu dodirnu

O, baš bi da paše

zagrljaj jedan,

poljubac redak

što zaboravih

A knjigama se

udavih, na obali

Viline reke

policije pune

Jedna samica

me dom sačeka,

prigrli i zna da

me zbuni

Jedna ljubav

koja to nije,

puna prašine i

usana osušenih

Uvidevši ljubav

shvatih da sam grbav,

ništa sem šanse

života dilišanse

Poljubiću ogledalo

i te obraze čiste,

prošaputati reči

što ih se drugi stide

Dok ljubav traje

jedna duša se maje

sa rečima nepoznatim,

koracima poznatim

Ljubivši prašinu

prigrlio sam tišinu,

dok ljubav zaživi van

granica srca mog

Hladovina je ta

zasjala u trenu,

dvoje ljubavnika

zaljubljenih

Milovanje ne

presta nit' nesta,

dok ruka njena

kosu mu dodirnu

Hladovina je ta

zasjala u trenu,

dvoje ljubavnika

zaljubljenih

Milovanje ne

presta nit' nesta,

dok ruka njena

kosu mu dodirnu

O, baš bi da paše

zagrljaj jedan,

poljubac redak

što zaboravih

A knjigama se

udavih, na obali

Viline reke

policije pune

Jedna samica

me dom sačeka,

prigrli i zna da

me zbuni

Jedna ljubav

koja to nije,

puna prašine i

usana osušenih

Uvidevši ljubav

shvatih da sam grbav,

ništa sem šanse

života dilišanse

Poljubiću ogledalo

i te obraze čiste,

prošaputati reči

što ih se drugi stide

Dok ljubav traje

jedna duša se maje

sa rečima nepoznatim,

koracima poznatim

Ljubivši prašinu

prigrlio sam tišinu,

dok ljubav zaživi van

granica srca mog.

Gary Bramil 21/3/25.