Zavičaj (jedno gnezdo što u srcu ima mesto)

Zavičaj.

Jedno gnezdo

što u srcu ima

mesto, zauvek

Zavičaj.

Detinjstvo jedno,

prve ljubavi i

moje pesme

posvećene njima

Zavičaj.

Jedna krpenjača,

iscepana majica

i krpljene patike

Zavičaj.

Jedna reka,

jedan vis što

uvis katalputira

život truda vredan

Zavičaj.

Prve note

čudne sorte

poput spomenara

što u arteriji živi

Zavičaj.

Glas roditelja,

zid postera

u sobi bez lustera

svetlost je stvarala,

nikad umarala

Zavičaj.

Prvi osmesi

simpatija,

kolačića i

čudnih pića,

poput kokte

što žedj utoli

Zavičaj.

Jedne tapete

što sa stihovima

sanjaše svet odraslih,

ljubavi preostalih,

do kraja i čudnog li

raja što zavičaj

ne obrisa no dopisa...

...novo gnezdo

pesmom zbrinuto,

zauvek, jedan tren

prošaran rečima

i ta kolotečina

što se život zove

Zavičaj.

Jedno gnezdo

što u srcu ima mesto.

Zavičaj.

Jedan lekoviti čaj

što dušu drži budnom.

Gary Bramil 3/5/25.