Gary Bramil Art Exhibit

Od Srca Srcu: Lek Dobio sam priliku da predstavim svoj rad Dobio sam šansu da odložim smrt Ugledao sam svetlo u očima prisutnih Vampiri su bili odsutni, svoj obraz zaglavili su u zadnjici onih koje ljube Saznao sam okvir ljudske vrline, uz balerine zaplesao  sam i ja Ljubomorni su gulili kolena, van mog prostora što zas'ja na vetru Energija mi je pružila ruku i pratila me u korak Ni slutio  nisam da konačno negde pripadam Tu, kraj divnih, kraj posebnih, što mi tad odaše tajnu: Ne odustaj! Tvoji koraci suncem hode! Odabrana elita zapušila je usta samoproklamovanim zvezdama sa Niških bina O, kakva milina! Otkriti lice poznanika, decenijskih, sa ulice, jer, baš tada oni skinuše maske, požutele od pohlepe I, sada je tu jedan novi dan, suncem okupan, dok miševi proganjaju tamu, samo njima svojstvenu  Moje telo prihvati lek što od  srca srcu nesebično dele duše, ali, ne obične, no, iskrene Taj plamen oni bez obraza dosegnuti neće Živ sam! Odložena je smrt! Živ sam! Umetnos...

Fikcija Fikcija dobija  prostor  u medijima. Fikcija dobija  sredstva Fikciju  ne jure  komunalne  strukture, moje zdravlje  smeta njoj Fikcija je  osvojila članak, glumci sa stejdža,  moja realnost ne Fikcija se hrani  vašim emocijama Fikcija trguje  vašom dušom Fikcija vas  obraduje lažnim  osmehom Fikcija se širi  vašim krvnim  sudovima Fikcija proždire  vaš mozak,  nesvesno godinama Fikcija krasi  izloge knjižara Fikcija se šepuri, uvaljena na  kožnom sedištu,  zatamnjenih stakala Fikcija vas  šokira i zaplače Fikcija ima  više prijatelja O fikciji  svi imaju  reči hvale Svi, ali ne i ja Ja nisam fikcija. Ja ponosno krvarim. Ja slabo čujem  i slabo vidim. Ali osećam. Osećam bol  koji nije fikcija. Gary Bramil 29. Jun 2019.  

Izbegla Iz Raja Ona živi sa druge strane litice Njoj su  čokoladice ljudske krvi pune Ona je vampir što se sunca plaši Poput begunca ona bunca o ljubavi lažnoj Dimenzija,  suspenzija, ona živi na račun drugih Ugladjenog izgleda i potpetice visoke, ona vrišti na javi mada su joj misli otrovne Njene oči su krvave i na emocije otporne Ona je vampir što se sunca plaši Poput begunca ona bunca o ljubavi lažnoj Ona je izbegla iz raja i došla je do kraja, da bi tebi pojela dušu Ona je grozota što po mraku žrtve lovi Njen sponzor jeste djavo Ona je zlo, mrtvak medju žive Ona je vampir što se sunca plaši Poput begunca ona bunca o ljubavi lažnoj Ona je izbegla iz raja i došla je do kraja, da bi tebi pojela dušu Ti, baš, ti, razmisli koga  ignorišeš Pošteno? Gary Bramil 27/6/25.    

Jecaj U Paklu Dok mozak  ključa sjaj očiju  oda tajnu, jednu bajnu, neizrecivu A život se krčka, do odredjenog trenutka on ojača želju... Da zagrli Andjela, ovako znojav i izgubljen u prevodu O, gde si,  Andjelče Tajino? O, gde si, krilce moje, bajno? Zar me ne  čuješ? Zar me se stidiš? Znam, Taja, na ulicu smrdi, znam,  ali se i trudi da kupi novi dan, sit i podmiren Zar ne čuješ jecaj Tajin? Zar da se pritajim i prestanem da sanjam dodir tvoj, lepoto moja? Gorim ali se i borim da, bar, budem živ, ovako kriv Da te sačekam na stanici, pre odlaska na put bez povratka Taje Zar ja tražim  mnogo? Samo da te  zagrlim, pobogu! O, gde si,  Andjelče Tajino? O, gde si, krilce moje? Zar me ne  čuješ? Zar me se stidiš? Nemoj da se ljutiš na Taju, jer je glup i tako nesavršeno tup! O, šapni mi bar ime moje! Dobaci glas  i taj moj stas! Ljubi te Taja! Zauvek, Andjele  prezimena mog! Jecaj u paklu dok autobus za raj kasni.. Gary Bramil  ...

  Anatema Bačen končić otrova pun, odredio je put teži Zato jezik reži, zato taj je plato bina osrednja Od brkatih žena drugog i nema, ništa sem vudu lutke, u rukama Nedostojne života sopstvenog, utabale su stazu trnova punu Uprkos nogama krvavih, rana punih, zakoračih u susret zlu, u inat, sa osmehom Dugo je beba jedna snila snove van sobe, svoje, bejavši odbijena Prebijenog obraza došlo je do odraza, toliko dugog da se i oblaci uplašiše No, stvoriše viziju, jednu kristalnu sliku i to u obliku srca što još traje, kuca Na se' ne daje, prkosi vatri što tinja ta  prokletinja Vredelo je biti živ, uz život siv... ...sa suncem što ćelavu glavu vitaminom D kroji I sada se ne boji, ta lutka ružna čija priča nije, nikako, tužna Ona sija svojim sjajem, izopštena  jer je poštena..   ...anatema. Gary Bramil 25/6/25.

Σ Izvini što videh sunce u očima tvojim Izvini što pomislih da nisi kurva Izvini što poverovah instiktu svom izvini što preživeh mentalni slom Tvoj sjaj jeste mesec krvav Tvoja duša je pobegla od tebe Izvini pomislio sam da je ljubav tvoje ime Izvini prevario me tvoj obraz prljav Izvini svoj toj silini što hemija bejaše Izvini srce mi se džaba majaše oko praznine tvoje ljušture Promaja. Tvoj sjaj jeste mesec krvav Tvoja duša je pobegla od tebe Izvini, vredna nisi moje pesme. Ti si šum užegli žbun, na akciji. Gary Bramil 25/6/25.  

Sanguinis Circulation Zrna krvi poput hora zna da oživi telo umorno Nerodjeni tim srcem svim drži živom arterija vatru Veličinom a i težinom duše jedan vrtić šapuće Taji reči Da ne odustane, da brinuti prestane, nikako ne nestane čak i kada srce stane Korak svaki poput daha mog, pesmom hora andjela živih U meni,  što dišu, što se smeju srce mi greju Živ jesam  dok mi zrnca andjela mojih pevaju pesmu... ...večnu... To jeste univerzum, samo moj, u celini i celosti... Oprosti. Gary Bramil 24/6/25.  

Respiratio Jecaj u tami noći ne da pomoći, dah se probudi naštinu da plače Srce bi prepone da preskače izborivši korak, ka svetlu Grč u očima stvori reku, čaršav proplaka svoju turu proplanka Usne su upijale suze a duša se ne rasani no, nešto preduze:  Da umiri telo i otera mrak, u bedak, sve dok sunce se ne rodi Cigareta i soda bikarbona vodom osvestiše obraze što zasjaše u osami Tama začne san, novi je dan doneo šansu, za romansu Koja samo što nije, dok kiša lije ploče su na  sigurnom... Povratak u život donirao je srcu predah, do nove  noći bez sna Vala, ima zašta i disati ova luda glava Za krv svoju, ostalo je vazduh, zagadjen  i otrova pun Respiratio. Gary Bramil 23/6/25.  

  Viae Spiritus Dok je puls nečujno drmao srce, duša je klela sebe Izgubivši nit zaskočila je mozak plačući u tišini, nemo Neka muzika pokuša ulepšati film, bez glumca glavnog, jedinog Arterije su vrištale, u glas, poput hora, u močvari krokodila i hlora, otrovnog Zid vena gutao je knedle, oprostivši sebi samom, tinjajući tamom Neuzvraćena reč overi otpusnu listu, sa epikrizijom, života provizijom Samo jedan krevet u sobi broj šesnaest što ga i sestre časne zaobilaze, obnevidele od boja silnog novca Bez odgovora ~ srce zastane, promisli, o, tih, sramnih misli: Tata jedan ne bi vredan odgovora što izostade 'Žao nam je, vaš trud ne zaslužuje reakciju... ...korisnik krvi vaše je nedostupan... ..Prijatno. Pokušajte ponovo.. ponovo.. ponovo... ...poštovani, vi ste blokirani!' Reanimacija! Pumpaj! Viae Spiritus. Gary Bramil 22/6/25.