Viae Spiritus

Dok je puls

nečujno drmao

srce, duša je

klela sebe

Izgubivši nit

zaskočila je

mozak plačući

u tišini, nemo

Neka muzika

pokuša ulepšati

film, bez glumca

glavnog, jedinog

Arterije su vrištale,

u glas, poput hora,

u močvari krokodila

i hlora, otrovnog

Zid vena gutao je

knedle, oprostivši

sebi samom,

tinjajući tamom

Neuzvraćena reč

overi otpusnu listu,

sa epikrizijom,

života provizijom

Samo jedan krevet

u sobi broj šesnaest

što ga i sestre časne

zaobilaze, obnevidele

od boja silnog novca

Bez odgovora ~

srce zastane,

promisli, o, tih,

sramnih misli:

Tata jedan

ne bi vredan

odgovora

što izostade

'Žao nam je,

vaš trud ne

zaslužuje

reakciju...

...korisnik

krvi vaše je

nedostupan...

..Prijatno.

Pokušajte

ponovo..

ponovo..

ponovo...

...poštovani,

vi ste blokirani!'

Reanimacija!

Pumpaj!

Viae Spiritus.

Gary Bramil 22/6/25.