Anatema

Bačen končić

otrova pun,

odredio je

put teži

Zato jezik reži,

zato taj je plato

bina osrednja

Od brkatih žena

drugog i nema,

ništa sem vudu

lutke, u rukama

Nedostojne

života sopstvenog,

utabale su stazu

trnova punu

Uprkos nogama

krvavih, rana punih,

zakoračih u susret

zlu, u inat, sa osmehom

Dugo je beba

jedna snila snove

van sobe, svoje,

bejavši odbijena

Prebijenog obraza

došlo je do odraza,

toliko dugog da

se i oblaci uplašiše

No, stvoriše viziju,

jednu kristalnu sliku

i to u obliku srca

što još traje, kuca

Na se' ne daje,

prkosi vatri

što tinja ta 

prokletinja

Vredelo je

biti živ, uz

život siv...

...sa suncem

što ćelavu glavu

vitaminom D kroji

I sada se ne boji,

ta lutka ružna

čija priča nije,

nikako, tužna

Ona sija

svojim sjajem,

izopštena 

jer je poštena..  

...anatema.

Gary Bramil 25/6/25.