Bog Srca Mog 

Pojavila se

svetlost,

u tišini je

pomilovala

obraze moje

Kaže, tražila

me je

Dodirujući

nežno mi

sveže obrijanu

bradu, poljubi

Bez reči,

svetlost je

mimikom

objasnila značaj

Život u celini

osvesti sočiva

u očima, suzom

Uporna je ta

svetlost,

ponekad i

surova, ali,

jeste moja

Zahvalan

ukočih korak,

prepustivši

se supernovi

Eksplozija

u srcu, i duši,

na tren sruši

subotnji gušt

Ni odustala

nije, od mene,

sveprisutna

u atomima

što sazdaše

upornost

Zbog svetlosti,

jašta, no, i zbog

sebe, jer...

Kada tama se

pojavi sama,

u bunilu kada

iskoristi priliku,

svetlost gvirne,

poput vetra, 

pirne,

dokazajući

prisustvo

I nesta' brige!

Svetlost svetlosti

bez reči, bez milosti,

ožive smisao koji

nisam otpisao

Svetlost jeste

moja nadležnost,

dok sam živ,

biću kriv...

Al' bar s'jaću

uprkos negiranju

onostranih na

prisustvo moje

Svetlost sam ja,

i moja jedina

svetost, što jeste

bog srca mog

Sjaj!

Gary Bramil 12/7/25.