Dodir Sunca u Septembru

Dočekao sam živ

jutro u septembru, 

probudio me

dodir sunca mog

Dok je lišće umiralo

pomodrelo od vetra

i bez dovoljno tečnosti, 

knedla u grlu ispari

Prodisao sam naštinu, 

potpuno nesvestan

prilike što se ukaza,

trljajući sočiva

I, tu, pred očima

trajao je film, 

ne baš fin, 

fantastika neka

To je do čoveka, 

ta nepoznata nauka:

Preživeti na pločniku

uprkos zlim oblacima

Ugrabivši priliku

prodisah, obrisah

svu negativu

kreativne osame

Sunce u septembru

moju kožu leči, 

moju pamet bistri

i zamisli: Oživi čežnju

I taj učestali problem:

Hronično nenaspavan, 

na javi snivam san:

Sunčan dan, meni znan! 

Trenutak što zrači

večnost meni znači:

Dodir sunca mog, 

uz imenicu Tata! Tata! 

To septembar donosi, 

mrak sa poljane moje

kosi.. A, mi bosi, 

Senior i Junior, za ponos

Dodir sunca

izleči dušu, najzad. 

Gary Bramil 27/8/25.