Krila moja mila

Jedan zamah

udahnuo je dah

krvavom oku

u krajnjem roku

Jedna krila

se spustiše

na moj dlan

O, kakav plan! 

Šepurenje

a, ne durenje

iznenada

sunce ugleda

Dok je staklen krov

urnisao korov, 

krila tad mi 

pomilovaše dušu

Moja kafa

gorka nije, 

iako šećer

izbegavam, 

rado

Plavokosi kljun

poče pesmu milu

u izobilju kafea

usamljenih stolica

I, sada me golicaju

ta krila i ta pesma

što šapatom

mi umiri drhtaj tela

A bi cela, 

ta vesela

krila mila

sa kojim 

poleteh

Sa visine sam

ugledao telo

umornog čoveka

koji dočeka osmeh

sunca

Najzad.

Gary Bramil 20/11/25.