Pod glazurom Ništavila

Pod glazurom Ništavila

jedna duša se razvija, 

senilna i jako umorna

Pod glazurom Ništavila

mladost se savila, 

nekada i javila, u prolazu

Pod glazurom Ništavila

gorak ukus osta' jer, 

dosta se toga izmenilo

Pod glazurom Ništavila

ni burek više ukusan nije, 

tu lije prostakluk, na tonu

Pod glazurom Ništavila

za svoga se ne navija, 

no, se gazi, u ekstazi

To mesto, u mislima često

zaobilaze i rode, ništa sem

zmija otrovnih, stomaka punih

Pod glazurom Ništavila

su podmetačine česte, 

i to zadovoljstvo crknutih krava

Tu ne postoji prava! 

Pod glazurom Ništavila

sada se udomila nova rasa

raznih pasa i matica bez krune

Tu se kune, tu se svlači, 

tu se tlači onaj što je slab! 

Sa zadovoljstvom, zar ne? 

Pod glazurom Ništavila

se prerano vene jer, 

baš tu krene propast

od vernika raznih, 

u dušama praznih!

Pod glazurom Ništavila

caruje vetar, caruje depresija

onih što siti jesu, u svom plesu... 

...preko umrtvljenih, 

zla nebeskih što su

bogom dani, na sahrani

empatije, bez prebivališta... 

...u Ništavilu. 

Gary Bramil 21/1/26.