Sudbina u vazduhu

Podsvest raširi krila
pa odnese u nebesa
jedini tračak nade
medju otrovom i snom
Tom tragu bespuća
iznad glave
što izrodi pesak
daleko od pustinje
Koji se nalepi
na narod slepi
kraj očiju se zalepi
mreža pauka
sa dovoljne distance
Mreža sve teža
uvuče se kraj srca
pokraj duše
što ne izrodi potomke
jer otrovni protein je to
I eto,
Podsvest nas vuče
u nesvest na javi
i niko da prijavi
uništenu mladost
i radost
I prazne sobe
I balkone bez veše
Novčanike bez keša
Moderna omladina
baš se udomila
tako moderna
bez emocija
bez ambicija
za potomstvo
odnešena je u
ropstvo
Savila glavu
i non stop je u pravu
U vazduhu i na nebu
je sudbina kleta
kraj konopca i drveta
koji otrovom iznedri
U duši i srcu
pesak što stvori
kamen