Pucina

Umreti sa pogledom

ka pucini

Oh, hajde ucini

da me pesak osvesti

i ocisti sve pošasti

Da zabodem

vec smrvljene kosti

Kraj limenke piva

i štapa i kanapa

Da iscuri duša

i otpliva daleko

van dna

gde niko i ne zna

za zlokobni

virus coravog

ništavila

Da iscuri

i, najzad, odrema

pa promeni plocu

Promeni kamen

Promeni zvuk

Koji pišti u ušima

taj pritisak nasmejanog zla

poremecenog i alavog

žderaca duše

kojem se dive ljušture

bez lica, bez kose

koje i ne prkose

žedni vode preko blaga

I ja da se uspavam ovde

a probudim na pesku

i onda mogu da se

uspavam, zauvek