Badava nebeskom
narodu duša,
kada se ponašaju
kao bezdušnici
Badava Srbima merak
kada podmeću noge
na svakom koraku
Badava sjajna srpska kuhinja
kada te truju rečima
Džaba i kvadratura
kada im je jezik
kao armatura
Pa kunu, pa trunu
u ljušturi bez
svetla
U tami
i stovarištu metla
kojima obrišu
svaki trag uspehu
Badava i mladost
kada caruje uštogljenost
I sva ta hrana
postane brana
Jer,
zdravlje ovde na usta
ulazi
A onda izlazi
pepeo kojim
satiru put
Narod je krut!
Gde će vam duša
nebeski stvore?!
Džaba vam i krst
oko vrata
kada ne poštujete brata!
Ugasite svetlo
i zatvorite vrata
upregnite pseto
i urnišite brata!
Nebeski, zar ne?
Ona se bori sama Čini mi se da sam susreo pesmu Čini mi se da sam prepoznao oči te Onda sam potrčao, za njom, jurio je ulicama grada Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Tražio sam je po Margeru, sve do Dušanove, do lutkarskog A, nje nema, samo trag note Čini mi se da sam susreo pesmu, slučajno Tražio sam je danima, i po pljusku, i po vetru, a, nje, nigde Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Tražio je po Čairu, oko hale, oko stadiona, a, nje, nigde, vala Lutao po Bulevaru, kraj Nišave, sve uz kej Ni glasa, samo trag, nota Ustvari, bio je to ključ! Notna sveska što sve zna, sve, osim nje, pesme Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Onda sam preko mosta, oko Tvrdjave, rekao 'dosta!' Ti, ustvari, nisi pesma! Samo ličiš, da si, nervozna si! Dok sam ispijao 'Monkey Brain' u Planinarskom, pojavila se, no, ne javila se... Možda to i nije ona? Zar mene da ignoriše? Sigurno! Ona nije! Usred Čaršije, dok lije!? Prošetao sam dušu, osetivši, i setivši gde ...
.jpg)
Коментари
Постави коментар