Badava nebeskom
narodu duša,
kada se ponašaju
kao bezdušnici
Badava Srbima merak
kada podmeću noge
na svakom koraku
Badava sjajna srpska kuhinja
kada te truju rečima
Džaba i kvadratura
kada im je jezik
kao armatura
Pa kunu, pa trunu
u ljušturi bez
svetla
U tami
i stovarištu metla
kojima obrišu
svaki trag uspehu
Badava i mladost
kada caruje uštogljenost
I sva ta hrana
postane brana
Jer,
zdravlje ovde na usta
ulazi
A onda izlazi
pepeo kojim
satiru put
Narod je krut!
Gde će vam duša
nebeski stvore?!
Džaba vam i krst
oko vrata
kada ne poštujete brata!
Ugasite svetlo
i zatvorite vrata
upregnite pseto
i urnišite brata!
Nebeski, zar ne?