Dok ne procveta visibaba

Januar,februar

zajedno smo 

samo na slikama

okruženi lepotom

planinskog kraja,

vazduha cistog,

neukaljanog

Obecali smo 

jedno drugom

da 

se necemo 

odvajati

i

biti zajedno,

sada ipak 

samo na papiru,

facebook profilu

Gledamo se 

preko skajpa,

cuda tehnologije,

nerviramo

kada i malo

se ukoci

i

srce preskoci,

zakoci

Vreme leti,

sam se budim,

pijem kafu

pisem pesme,

visim na ulici

i

tako iznova 

svakoga dana 

Stvara se rana,

siri se krvni sud

koji smo zakrpili

prosle godine,

a sada

me ziga

Uvek se plasim 

da to nije leva noga,

gde su mi vene

najvrednije bile,

trag ostavile

Onda se probudim,

sa bolom,

zelim da te volim

a ,ti,si daleko

mnogo puteva

preko

Dokle da sanjam,

dokle da ceznem 

za dodirom,

tudjom divljinom

mojom

milinom,

uzavrelom toplinom

tvojih nedara?