Celog života
patim za bratom
pa sam
razmišljao vratom
Da ga upregnem
i vinem u visine
Samo, falila mi greda
još od petog
razreda
Da presudim
ali nikako
da se usudim
Htedoh da visim
i prekratim muke
jer, falile mi te ruke
i reči podrške
bez zadrške
Fali ta krv sveta
što kipi
godinama
što vri hodnicima
koji rastu
Što stvaraju krastu
na srcu
I gde je to lice
što me izbegava
čitavog života?!
Gde su te vilice
što rečima kidaju
svaku nadu
i sedu bradu
koja se svesno udalji
na nedostupnoj distanci
da se slučajno ne sretnu oči
i srce iskoči...
Patim za bratom
Jer, jedino mi on osta
od roditelja svetih
što se sjediniše sa zemljom
Ona se bori sama Čini mi se da sam susreo pesmu Čini mi se da sam prepoznao oči te Onda sam potrčao, za njom, jurio je ulicama grada Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Tražio sam je po Margeru, sve do Dušanove, do lutkarskog A, nje nema, samo trag note Čini mi se da sam susreo pesmu, slučajno Tražio sam je danima, i po pljusku, i po vetru, a, nje, nigde Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Tražio je po Čairu, oko hale, oko stadiona, a, nje, nigde, vala Lutao po Bulevaru, kraj Nišave, sve uz kej Ni glasa, samo trag, nota Ustvari, bio je to ključ! Notna sveska što sve zna, sve, osim nje, pesme Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Onda sam preko mosta, oko Tvrdjave, rekao 'dosta!' Ti, ustvari, nisi pesma! Samo ličiš, da si, nervozna si! Dok sam ispijao 'Monkey Brain' u Planinarskom, pojavila se, no, ne javila se... Možda to i nije ona? Zar mene da ignoriše? Sigurno! Ona nije! Usred Čaršije, dok lije!? Prošetao sam dušu, osetivši, i setivši gde ...
.jpg)
Коментари
Постави коментар