Chapter IX

Težak je beton za riljanje...
Brat ima sestru, a ja sam samo polubrat zajedničkih roditelja! Krv drugačija!
Odsustvo zrnaca proizvodi tremu srca.
Dodvoravanje lažnoj familiji ne dolazi u obzir! Drugi ljudi su to! Samo poznanici na jednoj od stanica prilikom menjanja izlizane gume, a oni su točili gorivo... Moje, isisavši nemali broj kapilara...
Čudna je to dara - nelogični razlomak.
Odrekao sam se raja da bi slučajni poznanik uzviknuo stop! U toliko decenija odsustva, moja su braća druga prezimena. Neka druga intelektualna elita. Jer, rodjena svita odrekla se mleka radi kajmaka. I sada štuca. Sada prede u tami. I grokće. Pred čin. Izazvani ničim.
Udruženih snaga grobove čuvaju. Urasle u korov koji i sami poseduju. Dugi su to papci. Vrapci. Vrane odabrane da kidaju venu na vetru ako im dozvolim. I krivo im i što postojim. U retkim trenucima slučajnog susreta vreme stane. Crni mesec grane. Od te stoke slane. Uprljane krvlju zajedničkih predaka grabili su leš živog čoveka. I neka. Neka im livada. Neka im šljiva i oraha. Medja je ta meni nepoznata. Predugi zid uglancanih blokova bez brojeva. Imena nepoznata.