Chapter VII

Nemerljivi koraci čine celinu, naizgled nevidljivu krvnim sudovima koji plešu.

Uostalom, računica je prosta: Korak po korak - raskorak. U zemlji što radja. 

Čudno? 

I bludno i čudno! Bez vrednosti do čednosti i gluposti! 

Taj ples na užarenom pločniku pritiskala je dodatna želja za uspehom. 

Na razrovanom polju jeftinih emocija. Ples u tišini. 

Konkurencija nezdrava. A cena prava.

Dodatni bonus škrtom CV. Jbg.

Bezbroj ideja stvarale su znoj toksina koji sam pokupio svakodnevnom nadom u ulici razvrata. 

Sam sam odabrao taj put. Uštrojenom ambicijom skovao sam plan, nikakav. 

Usput kršeći kodekse kad god stignem. Kopao sam jamu svesno nesvesnim odlukama. 

I onda vapio za pomoc. Hitnu. I bitnu. Meni. Samoubici sopstvenih ideala. 

Željno iščekujući plodove već osušene bašte...