Chapter XI

40 dana da se duša odmori i provetri kraj starog groblja....
Tu, u izobilju zelenila i cvrkuta noćnog
Inspiracija i volja za životom nadodje kada sunce zadje, u tišini koju remeti, jedino, prašina sa skupocenih automobila doseljenih čudaka..
Cvrkut, ta pesma slobode, nadjača besmislenu brzinu praznoglave elite!
Sloboda se ne meri jačinom i brzinom, samo smirenošću i snalaženjem u mraku
Ta tama regeneriše srce a i svako zrnce koje pliva u crvenoj reci...
Odmor će ojačati zid, podignut i rasporen na betonu niške avlije
Odmor radja stih i ton, prilagodjen smirenošću svake grane u mom komšiluku
Moja pesma je strofa nemogućeg ponavljanja razgovora dva slavuja!
Moji otkucaji prate šum drveća i opalog lišća!
Odmor je refren njihovog pokreta!
I ma koliko dana nedovoljno je ispratiti večitu pesmu udvaranja komšiluka
Ta večita borba svetla i tame, gde su ljudi tama a noćni pevač svetlo.
I tada...Svetlost postane Tama!