Chapter XIV

Život kraj vode produži put
Život na betonu ubrza muke, izaziva jauke, peče testise pa ti smesti se i onesvesti...
Usred betonirane nauke, zloupotrebi trud, pa uzalud tostirana šunka i sos
Malterisani ponos odagna radost hoda
A baš mi se ne da da legnem na livadi
Da osetim potok i protok krvi kroz vena oslobodim...
Ne da pa ne da!
Nepravda velika!
Za staž sa beneficijama ispade život obična fikcija...
Nigde vode a česme na svaki korak
I onda raskorak, kleti!
Prokletstvo života u grada, tu, tik uz prepunu mesaru
Tik uz mirišljavu pekaru
A ja moram da se javim lekaru!?
I to je suviže blizu, čak i to
Samo recepti i lekovi koji kao ublaže bol i topla stopala
A mene pa spopala lažna sktomnost upečatljive ulice bez udice
Mesto je moje par brda daleko!
Mesto je meni u nekoj seni krošnje što hrani!
Umesto raja i testa mene smesta opali po glavi toplotni udar pešačke piste, gde caruju gliste...
Gnezdo je moje van ovog sokaka!
Ali, kako se odupreti brzom životu?
Kako naseliti napušten dom, predaka tudjih?
Mesto je meni kraj vode!
Ne iz razonode! Ne!
Ja sam samo pesma divljih ptica bez krilca! Flora i fauna u liku ružnog labuda