Chapter XV

Najebah od grčeva! Totalno!
Bol koji budi noću vodi me do krajnjih granica izdržljivosti...
Skakućem po sobici ko ptica na uzavreloj žici, sa naponom
Ravni tabani prilagodjavaju krv da lebdi unutar već proširenih deonica. Do srca.
A ono bunca li bunca. I sanja da ganja zelenog leptira. Na radost. Možda.
Lovim vazduh sa metkom u nogama.
Vežbam glas za zabranjeni nastup.
I otkud knedla u veni? U meni?
Zašto gorim na ringli? I da zborim da se borim. Itekako.
Budim vec izumrli komšiluk već odavno zakovan u kočini zadruge i priključen na kafu sa gomilom šećera ~ baš sladak život.
Grč kida i lomi kao Napaljeni Deda.
I nazad i spreda. Ne da. I nikako da me izbaci iz vida ta nevidljiva stoka!
Žestoka! Prži me čvrsto!
I ponekad, iznenada, zaspim i prispojim snove u jedan veliki roman...